Где су границе српске књижевности – један од одговора даје књига Јована Деретића

"Пут српске књижевности" - други пут међу читалачком публиком. У фототипском издању за нове нараштаје. Сви који су се школовали у протекле три деценије, своју представу о српској књижевности стицали су читајући дела Јована Деретића, каже професор Филолошког факултета у Београду Ненад Николић.

"Оно што у широкој јавности није можда довољно познато, јесте чињеница да је седмадесетих година својим испитивањима композиције ‘Горског вијенца‘ Јован Деретић је направио преокрет у његошологији и поставио је на модерне темеље. Исто то је учинио и са проучавањем Доситеја Обрадовић пишући о поетици његовог дела", истиче Николић.

Дело је написано пре четврт века, када је професор Деретић приређивао своју "Историју српске књижевности" за друго издање. Бави се управо кључним проблемима за идентитет и границе српске књижевности због чега такав поднаслов и носи.

"Оно што је занимљиво, то је да у тренутку после распада друге Југославије када су се на свим странама појављивале врло велике искључивости, Деретић је решио да тим политичким питањима око своје ‘Историје‘, али и уопште политичким питањима која су се плела око српске књижевности приђе сталожено и уравнотежено", наводи Николић.

Дело је писано питким, скоро есејистичким стилом.

Ову књигу могу чиитати стручњаци видети у њој особени поглед Јована Деретића на проглеме граница српске књижевности, односа старе, народне и нове, статуса народности у српској књижевности.

Исто тако могу је читати сви они које интересује српска књижевна прошлост, и како су је кроз различите периоде истроричари књижевности посматрали.