Откривене тајне Девојке са бисерном минђушом, без одговора само једно питање

Велики истраживачки пројекат у Холандији открио је нове тајне једне од најпознатијих слика на свету, али је најинтригантније питање остало без одговора - ко је била Вермерова девојка са бисерном минђушом.

Истраживачи у галерији Маурицхејс у Хагу открили су у уторак резултате опсежних истраживања чувене Вермерове слике "Девојка са бисерном минђушом", за коју се верује да да је настала 1665. године.

Холандски истраживачи су запањени открићем нежних трепавица на девојчином лицу, невидљивих голим оком и избледеле зелене завесе иза ње.

Стекли су и нове увиде у то како је Вермер насликао своје чувено дело, које измене је правио у току настајања слике и које нијансе је користио, укључујући и белу боју за миннђушу, за коју се испоставило да потиче из Енглеске.

Ипак, највећа мистерија још увек траје и то је добра ствар, сматра предводница истраживачког проекта "Девојка у центру пажње" Еби Вандивер.

"Пронашли смо толико тога о Вермеровим материјалима и техникама, али још увек ништа не знамо о девојци. Добро је да неке мистерије остану и да сви могу да нагађају и тумаче. То људима омогућава да имају своју интерпретацију девојке и на јединствен начин доживе сусрет са њеним очима", рекла је Вандивер.

Доказ да је девојка стварно постојала

Нерешена мистерија о идентитету насликане девојке подстиче људе да се враћају у галерију, а слику чини заувек узбудљивом и свежом.

Објаснила је да су два највећа открића проналазак девојчиних трепавица и чињеница да је Вермер насликао и зелену завесу која постепено бледи, пре него празну тамну позадину.

Многи су до сада сматрали да девојка нема трепавице јер је је Вермер сликао идеализовано или апстрактно лице. Сличан аргумент је важио и за неуобличену позадину.

Оба открића стављају девојку у одређени контекст и приближавају је посматрачима. Доказују да је Вернер пажљиво посматрао и сликао стварну особу у реалном простору.

Нагађања о томе ко је девојка, са својим загонетним изразом лица, великим очима, необичним плавим турбаном и огромном бисерном минђушом остају део забаве.

Списатељица Трејси Шевалије у својој књизи "Девојка са бисерном минђушом", према којој је снимљен и познати филм, замишља девојку као слушкињу у Вермеровој кући коју је чувени уметник наговорио да му тајно позира.

Неки извори тврде да је у питању Вермерова најстарија ћерка Марија. Како је и сама била сликарка, један део стручњака сматра да је била ауторка великог броја очевих слика.

Боја драгоценија од злата 

Истраживачи су доста тога сазнали и о сликарској техници Вермера, који је слику компоновао у различитим нијансама црне и браон, пре него што је додао друге боје, систематично стварајући слику од позадине ка првом плану.

Сам бисер ствара илузију да нема оквир, а ни кукицу на којој виси, па изгледа као да лебди.

Уочили су и промене које је Вермер правио сликајући, укључујући промену положаја уха, мараме и задњег дела врата.

Истраживачи су успели и да прецизирају одакле долазе сировине које је Вермер користио за боје. Сликар би их куповао у свом родном Делфту, али руда за његову белу долази из Енглеске.

Црвена је направљена од инсеката који живе на кактусима у Мексику. Плава за мараму потиче од полудрагог камена лапис лазули из данашњег Авганистана и изненађујуће је колико ју је сликар користио, пошто је у 17. веку вероватно била драгоценија од злата.

Девојка још није открила тајну свог идентитета, али морамо је мало боље упознати. Ово није крајња тачка нашег истраживања, закључила је управница галерије Мартин Госелинк.