Радојка Николић: Потрошњу остварити из привредног раста, не штампањем новца

Коментаришући тринаесто издање Сиве књиге НАЛЕД-а, Радојка Николић каже да су се услови пословања у Србији побољшали на плану дигитализације, али да је то настало силом прилика због пандемије.

"Сама пандемија је допринела том убразању. С друге стране, од 280 препорука НАЛЕД-а, 27 одсто је испуњено у потпуности, 25 одсто делимично, а 50 одсто уопште није испуњено. Оне су писане да могу да се испуне, јер су у оквиру законских прописа и боље би било да је већи број њих испуњен. Нема разлога се толико касни", рекла је уредница магазина Бизнис и Економетар.

Кад је реч о електронском пословању, Радојка Николић истиче да је постигнута велика уштеда у времену електронским поједностављењем прописа и чињенице да много ствари можемо да завршимо преко елктронске управе.

"Кад смо били затворени и кад другачији начин комуникације није био могућ, и онај ко није мислио да седне за рачунар је сео и почео је нешто да ради. Били смо приморани и пандемија је читав свет натерала да се окрене електронском пословању и електронској куповини. Окренули смо раунарима и електорници. То је облик који је морао да се развије", наводи Николићева.

Тежак изазов пред нама: Дуплирати просечна примања

У трогодишњем плану економских реформи који је Србија предала Бриселу, наводи се да је главни циљ Србије 2023. године привредни раст и повећање плата и пензија.

Радојка Николић каже да је добро да привреда боље послује и да буду веће плате, поготову што Западни Балкан генерално, а и Србија веома заостаје за осталим деловима Европе којима тежи.

"Наша просечна плата је 500 евра, а у Европској унији је изнад 1000 евра. Ми треба да дуплирамо примања уз ово померање за по пет или десет одсто и питање је кад ћемо дотле стићи. С друге стране, ми треба то да остваримо из привредног раста, не тако што ћемо се позајмљивати или штампати новац. Пред нама су тешки задаци, а корона нас је успорила. Практично сада стојимо у месту. Са падом од 1 одсто у 2020. уместо напредовања имаћемо стагнацију", истакла је гошћа РТС-а.

Према њеним речима, Словенија која има два милиона становника има милион запослених и бруто национални доходак који укупно износи 52 милијарде долара, док Србија са скоро седам милиона становника има 2,2 запослених.

"Кад хоћете да будете развијена земља онда треба да имамо параметре успешних. Нама да бисмо били успешна привреда, овде би треабло да буде око три милиона запослених, а ми имамо 2.200.000 хиљада. И важно је да привреда буде продуктивна. Не само да имате пуну запосленост. Пред нама су тешки задаци", навела је Радојка Николић.

Трећи пакет помоћи државе усмерен најугроженијима

Осврћући се на трећи пакт помоћи државе који предвиђа свима пунолетним грађанима који се пријаве 60 евра, пензионерима још 50 евра, а предузећима три половине минималца, уредница магазина Бизнис и Економетар каже да је он заиста кренут оним секторима који су били најпогођенији.

"Влада иде на потрошњу кроз поделу новца грађанима. Ја и даље мислим да је боље усмеравати помоћ само онима којима је то најпотребнија. Најсиромашнијим словјевима друштва, а кад је реч о привреди онима који су најгоре прошли. У сваком случају, помоћ је значајна, новац никад није био јефтинији, новац се штмапа у великим количинима, јавни дугови расту, и даље се очекује да ће све привреде света новац упумпавати", закључила је Радојка Николић.