Студирање на даљину

Веома популаран начин доласка до диплома у свету постало је студирање на даљину. И у Србији се све већи број студената на то одлучује. Процењује се да у свету има више од девет милиона таквих студената.

Уколико желите да завршите неки од престижних универзитета у свету, не морате тамо и физички да будете. Студирање на даљину омогућује вам да уз много ниже трошкове завршите неки од великог броја иностраних факултета.

Један од таквих студената била је и Мила Турајлић, која је дипломирала економију на Лондонском универзитету, а све време живела у Београду. Иако звучи комликовано, у ствари је, како каже, лепо и занимљиво.

Како објашњава Турајлићева, факултети вам шаљу литературу, која је веома питко написана и која вас добро уводи у материју.

"У суштини, све остало је питање самодисциплине. Срећом то је толико лепо и паметно конципирано да је то била прилика да прочитам све што ме је икада занимало на ту тему", каже Турајлићева.

Поред озбиљности и дисциплине, морате и да добро говорите енглески. Број испитних рокова зависи од факултета и програма.

У цене студија које се на европским Универзитетима крећу од хиљаду и по до шест хиљада евра укључене су књиге и пријаве испита.

Јелена Бугарски из "Бритиш Каунсила" у Београду истиче да је веома битно што добијена диплома после оваквог вида студирања не разликује од дипломе која се добија на уобичајен начин.

Иако су удаљени, студенти су у сталној вези са професорима менторима који су им увек на располагању, каже професорка са Института економских наука Мирјана Радовић.

Професорка Радовић, која на три факултета у Америци предаје управо на овом типу студија, каже да се од студената тражи да сваке недеље пишу радове.

"Тако, пре свега, подстичемо њихову креативност и активан однос према учењу. Сутра кад се запосле моћи ће да оно што су научили примене у пракси. Пре свега се инсистира на вештинама", каже Радовићева.

Домаћи факултети касне 

На појединим факултетима у Србији могући су само неки облици студирања на даљину. Ипак, од онаквог какав постоји на светским универзитетима, и даље смо далеко, кажу стручњаци.

Домаћа јавност није довољно информисана, па послодавци понекад имају предрасуде.

Драган Ђукић из Националне службе за запошљавање каже да послодавци траже проверу самог програма, односно питају да ли су студенти полагали испите на традиционалан начин.

"Уколико јесу, онда прихватају те дипломе, уколико нису онда зазиру од њих", наводи Ђукић.

Поједини стручњаци тврде да ће студирање на даљину у будућности потпуно заменити традиционалан вид образовања, јер је јефтиније и доступније.

Аустралијски факулети зараде 100 милијарди долара годишње само од студија на даљину.

број коментара 7 Пошаљи коментар
(среда, 09. мај 2012, 09:39) - zorica [нерегистровани]

Super

Veoma mi se dopao komentar prof.Radovic.Mozda joj je trebalo dati vise prostora da jos objasni neke detalje.Odmah da kazem da sam se posle ovog priloga zainteresovala za online studije i upisala sam psihologiju pre neki dan na jednom britanskom fakultetu ,koji ima online program iz psiologije.

Hvala vam.

(уторак, 24. јан 2012, 05:35) - anonymous [нерегистровани]

Poslovno integrisano obrazovanje PIO

Nije da je samo dobro za sticanje kvalifikacija nego i za unapređivanje komeptencije već zaposlenih osoba. To se na engleskom naziva "Work integrated learning" (WIL) ili "Work placed learning" a slučaju elektronskog obrazovanja "Work integrated e-learning"

(понедељак, 23. јан 2012, 15:23) - Vladimir [нерегистровани]

Beogradski Univerzitet

Bilo bi dobro kad bi ja iz Cikaga mogao da zavrsim 4 ispita koja su mi ostala i da uzmem Master, a da se ne maltretiram u putu i ostavljam posao i porodicu. Jedan od predloga je da studenti koji zele da polazu tako je ili da polazu preko interneta ili da neko od Profesora dodje ovde na univerzitet ako ima zainteresovanih i odrzi ispit. Vise mislim da se odredi grupa profesora koja bi dolazila 2-3 puta godisnje a samo ja bi platio 200-300 dolara po ispitu. I ako imamo bar 10 studenata to je oko 2500$, povratna karta je oko 1000 i da profesor zaradi 1500 za nedelju dana i malo proputuje, mislim da je izvodljivo, a za nase studente super. Naravno to ako ne moze preko neta, mislim ako nas Univerzitet nije dorastao tom izazovu. Evo ideje za malo modernije profesore. Hvala.

(понедељак, 23. јан 2012, 13:21) - anonymous [нерегистровани]

dobro za drustvene nauke...

ovo je mozda donekle dobro za drustvene nauke, pa mozda nije ni za njih. sta bi se desilo da se gradjevina, etf i mnogi drugi fakulteti studiraju na ovaj nacin? propast....

(понедељак, 23. јан 2012, 11:37) - Lala1 [нерегистровани]

Studiranje

Ovakav nacin studiranja je odlican samo za one studije koje ne zahtevaju prakticnu nastavu u laboratoriji ili radionici.

Citiram objavljeni tekst: ,,Pojedini stručnjaci tvrde da će studiranje na daljinu u budućnosti potpuno zameniti tradicionalan vid obrazovanja, jer je jeftinije i dostupnije.''

Ovaj vid obrazovanja jeste dostupniji i jeftiniji, ali ima i svoje nedostatke. Niti jedan kompijuterski program, software ili virtualna hemijska laboratorija nikada nece moci zameniti onu staru, dobru, tradicionalnu hemijsku laboratoriju. Gledati razne hemijske oglede na monitoru je jedno, a prakticno samostalno izvoditi taj isti ogled je nesto sasvim drugo.

(понедељак, 23. јан 2012, 11:03) - anonymous [нерегистровани]

A ispiti?

Samo me zanima na koji način se polažu ispiti i ko ih polaže???

(понедељак, 23. јан 2012, 09:14) - anonymous [нерегистровани]

fantastična mogućnost

ovo je jednostavno fantastična mogućnost. Evo sa 40+ godina upisao sam ekonomiju ovim sistemom i polako guram ... moj prvi faks je tradicionalan i time se i bavim ali mi je ekonomija sve potrebnija i ovo je idealan način da steknem neophodno znanje ... nije poenta u diplomi već u znanju i mogućnostima ... klasično studiranje, trenutuno, nema šanse da sebi priuštim, pre svega zbog vremena ...