Арчибалд Рајс - Срце завештано Србији

Велики пријатељ Срба, "јунак правде, истине и права", Арчибалд Рајс, помагао је избеглицама и бавио се хуманитарним радом за време Првог светског рата. Писао је о злочинима које су Аустроугари, Бугари и Немци починили над српским цивилима.

Арчибалд Рајс је рођен у Немачкој 1875. године. У Швајцарској је докторирао хемију, био је професор на универзитету и велико име у области форензике и криминалистике. На позив српске владе, као неутрални посматрач, Рајс 1914. године долази у Србију да утврди истину о злочинима које су аустроугарски, немачки и бугарски војници починили над цивилима у Мачви и Подрињу.

Открива да је аустроугарска војска добила директиву да се према становништву понаша зверски и свирепо. Историчар Милош Ковић каже да је такво наређење било последица антисрпске пропаганде у германском свету.

"У Србији су забележени масовни, организовани, систематски злочини над цивилима. У Србији је било геноцида, о томе је писао Арчибалд Рајс, на неколико европских језика. Његови извештаји су објављени на француском, немачком и енглеском", објашњава Ковић за Јутарњи програм РТС-а.

Рајс спроводи анкете међу становништвом. Користећи форензичке методе, отвара гробнице, ексхумира и фотографише тела. У извештајима бележи да је аустроугарска војска користила думдум муницију, забрањену Хашком конвенцијом и да је од фотографија жртава правила разгледнице. Открива и то да је поред масовних вешања, постојало још 20 различитих начина мучења и убијања цивила.

"Поред класичног убиства, пуцања, ту је било и мучења, одсецања делова тела, скидања трака коже са појединих делова тела, силовања... Чак је забележио податак да је једна двогодишња девојчица бачена свињама", каже историчарка Слађана Бојковић.

Будући да је био угледни криминолог и форензичар, резултати Рајсових анкета одјекнули су светом. Пре него што их је послао српској влади, објављени су у часописима попут швајцарске Газете.

"Ти извештаји су имали огроман значај за Краљевину Србију, односно Краљевину Југославију. На тај начин, ратни циљеви Србије су добили додатни легитимитет, док су ратни циљеви германског блока великих сила, нарочито Аустроугарске, изгубили сваки легитимитет. То је, дакле, била та 'цивилизаторска мисија' о којој су говориле Бечлије још од 1878. године, када су окупирале БиХ", каже Ковић.

Пред злочином нема неутралности 

"Пред злочином нема неутралности! Ја ћу наставити да објављујем истину, пошто је то моја дужност", говорио је Рајс и настављао са истраживањима. Са српском војском је прешао Албанију, Солунски фронт и са Моравском дивизијом 1918. године дошао до Београда.

На том путу забележио је масовне злочине које су Бугари извршили у Сурдулици, Врању, Лесковцу и Прокупљу. Историчарка Слађана Бојковић каже да је писао и о пределима, народу, животу и хуманости српских војника.

"Арчибалд Рајс је импресиониран српским војником и тиме како он вади последње парче хлеба из џепа и даје га заробљеном аустроугарском војнику, за кога зна да је починио злочине", каже Бојковићева.

Опчињен храброшћу, искреношћу и српским менталитетом, Рајс по завршетку рата остаје у Београду.

После Првог светског рата, Арчибалд Рајс је живео у кући на Топчидеру. Саградио је једноставан објекат по узору на традиционалну шумадијску кућу и назвао га Вила "Добро поље" у знак сећења на место у Македонији где се одиграла једна од најзначајнијих борби на Солунском фронту.

Рајс је утицао на развој српске криминалистике и форензике, био је и члан делегације југословенске владе на Мировној конференцији у Паризу. Међутим, разочаран лошим појавама у политици, као и понашањем Срба после рата, Рајс се повлачи са јавних функција. Објављује свој ратни дневник, још неколико књига и пише дело "Чујте, Срби!".

"Огроман значај тог дела је у томе што Арчибалд Рајс шаље поруку Србима да буду оно што јесу. Потребно је бити само аутентичан. Немојте се претварати да сте нешто друго, вратите се неким елементарним стварима, неком елементарном, основном моралу који је свима нама добро познат", закључује Ковић.

Рајс је умро 1929. године у Београду. Сахрањен је на топчидерском гробљу, док је по његовој жељи његово срце однесено у урни на Кајмакчалан, где је сахрањено заједно са осталим ослободиоцима Солунског фронта.

На урни, коју су оштетили Бугари у Другом светском рату, урезани су стихови:

Овде, у овој урни, на врху Кајмакчалана
Златно срце спава,
Пријатељ Срба из најтежих дана, 
Јунак Правде, Истине и Права
Швајцарца Рајса, ком нек је слава.
број коментара 15 Пошаљи коментар
(субота, 19. апр 2014, 23:47) - anonymous [нерегистровани]

Čujte Srbi 2...

...Čujete li?

(субота, 19. апр 2014, 17:37) - anonymous [нерегистровани]

Čujte Srbi...

Da, čujte Srbi i cenite malo više sebe i svoje živote! I Rajs je primetio da Srbi ne cene dovoljno sebe i svoje živote i govorio je kao prijatelj za naše dobro.

(субота, 19. апр 2014, 17:03) - anonymous [нерегистровани]

Čujte srbi

Nekada su tu knjigu delili džabe u Knez Mihajlovoj u Beogradu. Može da se pročita i preko interneta. Ima samo 60-ak strana i čita se za par sati.

(субота, 19. апр 2014, 16:14) - anonymous [нерегистровани]

Srbi

Pa kada je Rus ili Svajcarc veci Srbin od Srbina onda nema sta to da se prica, sve treba da znamo!

(субота, 19. апр 2014, 16:05) - anonymous [нерегистровани]

Cujte Srbi

Jedna kasarna u Novom Sadu nosi njegovo ime. Prolazeci pored nje, kao klinac sam se uvek pitao zasto su nasi dali ime kasarni po jednom Nemcu pored toliko slavnih licnosti iz nase istorije. A onda sam citao o njemu i shvatio.

Knjigu Cujte Srbi treba uvrstiti u lektire za srednje skole. Toliko je istinita da izgleda kao da je napisana juce, a ne pre 100 godina, obavezno bar svako da je procita jednom u zivotu. Dosta je kratka i kosta oko 200 dinara, ima je u svim knjizarama.

(субота, 19. апр 2014, 12:15) - :o) [нерегистровани]

R. A. Rajs

Nako rata, Rajs je ostao u Srbiji da pomognje reformisanje policije. U njegovo vreme srpski policajci su mprali da završe pravni fakultet, kriminalistiku i da znaju bar 2 strana jezika.
U Beču je 1923. godine osnovaono Međunarodno policijsko udruženje. U tome je učestvovala i srpska policija, a pored bečke policije bio je prisutan i policajac iz Francuske. Srbija, razrušena, napaćena i osiromašena, imala je policiju koja je shvatala značaj međunarodne saradnje!
Ova organizacija 1956. menja naziv u Interpol. Dakle, Austrija, Francuska i Srbija su osnovale Interpol. '90. smo iz iste izbačemi mimo svih pravila koja kažu da se zemlja-suosnivač ne može izbaciti iz međunarodne organizacije.

Mnogi su zahtevali da Pilicijska akademija u Beogradu nosi ime ovog sjajnog čoveka, ali političarima je i 100 godina posle smrti nepodoban.

I još nešto. Rrajs je švajcarac. 100 godina kasnije opet su nas kasapili i opet su švajcarci pisali o tim stravičnim zločinima. To su Dik Marti i Karla Del Ponte

(субота, 19. апр 2014, 12:10) - Nemanjic [нерегистровани]

Arcibald Rajs je bio...

...veliki covek ! Hvala mu ...

(субота, 19. апр 2014, 11:24) - Јован [нерегистровани]

Рајсе...

Срби те нису чули. На жалост, због својих похлепних и неспособих политичара и "елите" која их води, Срби су на самом цивилизацијском и културном дну. Теби, Рајсе, хвала и покој души. Велики си био човек.

(субота, 19. апр 2014, 11:16) - anonymous [нерегистровани]

x

Itekako smo zasluzili prijatelje autosovinisto, samo ih treba mnogo vise nego nekada i nego sada.

(субота, 19. апр 2014, 10:53) - Ипак је ... [нерегистровани]

био у праву рођак првоборац:

"Треба поново да дођу Немци,да нам буду тутори!"