Може ли се у епидемији бар мало уштедети

Због коронавируса ове године нису доступне многе ствари. Људи не могу да оду на многа места. Могу ли због тога бар мало да уштеда - иду ли корона и штедња заједно?

Грађани су пролеће провели у ванредном стању, а лето ће већина, по свему судећи, провести унутар граница земље. На ноћне изласке се не може рачунати. А може ли се рачунати да сви минуси и оно што је вирус ускратио, може да резултира плусом на банковном рачуну?

Миша Релић, из Удружење ноћних барова и клубова, истиче да тај новац не постоји, а ако постоји троши се по парковима где седи и пије по 20 људи.

"Нису у клубу него у парку, троши се по сплавовима, приватним сплавовима, где се опет организују те неке приватне журке где има по 30, 50, 70 људи на 20-30 квадратних метара, где се такође пије алкохол и троши новац. Чак мислим да је цена 150-200 евра на дан", наводи Релић.

И новац планиран за летовање реткима ће остати у новчанику, најпре због тога што се море често плаћа на рате, али и зато јер се тренутно олакшано може у Турску и Египат.

А на тај пут одважиће се они који који су спремни да ризикују, док ће већина летовати у Србији.

Тражња за путовањима у Србији порасла

Андреј Тодоровић из туристичке агенције "Кон Тики" истиче да је тражња за путовањима у Србији порасла.

"Одлучили смо да уведемо бројне туре и бројне нове хотеле, смештајне објекте и на тај начин се прилагодимо свима онима који желе да ове вреле летње месеце проведу на некој од планина и језера и других предела наше земље", каже Тодоровић.

Један од разлога зашто људи уместо да штеде, желе себи да дају одушка јесте и то што су током ванредног стања били онемогућени да физички троше новац на било шта друго осим на основне животне намирнице и хемију.

Зато су по попуштању мера, вишак преусмерили, па је тако нпр. скочила продаја беле технике.

"Мораторијум на кредите утицао на потрошњу"

Жарко Малиновић из Привредне коморе Србије наводи да су неки грађани искористили први мораторијум на кредите физичких лица.

"Oнда су просто неки грађани искористили та средства која су се ослободила из хипотекарних кредита да инвестирају у нека трајна потрошна добра као што је бела техника", каже Малиновић.

У потрошачком друштву тешко је вишак новца одвојити у сламарицу, јер се о њему најчешће размишља као о екстра добити која ће се утрошити на неко задовољство, сматрају они који се баве финансијама.

"Психологија човека је да троши сто одсто ресурса"

Душан Узелац са финансијског портала "Каматица" објашњава да је психологија човека таква да троши сто одсто ресурса, било да је то у питању фијока, кофер, просторија у којој живи.

"Тако је и са новцима. Све што зарадимо ћемо распоредити, не обавезно потрошити, али распоредити и онда ако немамо навику да распоређујемо на гомилу онда ћемо распоредити на ствари које су нам битне и забавне", објашњава Узелац.

Значи ли то да је штедња, без обзира на све што нам је ускратила корона немогућа и да ћемо увек наћи нешто битно и забавно за куповину, чак иако је нисмо обавили када смо планирали.

"Штедња резултат штедљивог живота, а не немогућности потрошње"

Узелац указује да је штедња уствари резултат штедљивог живота, а не немогућности потрошње.

"То је оно што се често овде меша, да је штедња технички одвајање на гомилу. Не, штедња нема никакве везе са процесом тог момента кад ви одвојите на гомилу, напротив она је резултат управљања потрошњом, који резултира неком остатку који се ставља на гомилу", истиче Узелац.

Без неких ствари заиста може да се живи, иако се мислило да су неопходне.

А они који су успели да раздвоје жеље од потреба свакако су највећи профитери. Нажалост, по свему судећих у мањини су.