Festival Muzičke akademije Kiđijana u Sijeni 2022

Muziku za Prometejeva stvorenja Betoven je komponovao 1801. godine, kada je delo i premijerno predstavljeno publici u bečkom carskom pozorištu, nakon čega je izvedeno još dvadeset osam puta. Predlog da komponuje balet Betoven je dobio od slavnog italijanskog koreografa Salvatorea Viganoa, koji je trebalo delo da predstavi Mariji Tereziji.

Druga tačka na koncertu bile su Varijacije na rokoko temu, opus 33 Petra Čajkovskog. Kompozitor je ovo delo pisao 1876. godine nakon završetka rada na partituri uvertire Frančeska da Rimini, muzike za balet Labudovo jezero, uporedo unoseći i poslednje izmene u svoj klavirski ciklus Godišnja doba. Muzikolozi ističu da zapravo Varijacije na rokoko temu predstavljaju delo koje je po obliku i sadržaju najbliže koncertu za violončelo, a koje je Čajkovski pisao uz veliku pomoć nemačkog violončeliste Vilhelma Ficenhagena, koji je u to doba bio profesor na Konzervatorijumu u Moskvi. Ficenhagen je delo premijerno interpretirao 30. novembra 1877. godine u Moskvi kada je orkestrom dirigovao slavni Nikolaj Rubinštajn, brat Antona Rubinštajna i blizak prijatelj Petra Čajkovskog.

U drugom delu koncerta izvedeno je još jedno delo Petra Čajkovskog: Četvrta simfonija u ef molu, opus 36, pisana tokom 1877. i 1878. godine. Ovo četvorostavačno ostvarenje kompozitor je posvetio svojoj pokroviteljki Nadeždi fon Mek, a pisao ga je u veoma osetljivom periodu života kada se borio sa emotivnom nestabilnošću, depresijom i krahom braka. To je jedan od razloga zbog kojeg se u literaturi ova simfonija pojavljuje i pod nazivom Fatum, odnosno Sudbinska. Delo je premijerno izvedeno u Moskvi 22. februara 1878. godine kada je orkestrom dirigovao Nikolaj Rubinštajn.

Urednica Irina Maksimović Šašić