Dvadeset šesti februar je Dan Narodne biblioteke Srbije. Povodom praznika jedne od naših najvažnijih kulturnih ustanova prenosimo današnje obraćanje novog upravnika biblioteke Vladimira Pištala

Današnja zgrada Narodne biblioteke Srbije otvorena je 6. aprila 1973, na godišnjicu Bombardovanja.

Tim povodom, legendarni ministar kulture Francuske Andre Malro 1975. poklonio je Narodnoj biblioteci rukopis svoje knjige o Pablu Pikasu Glava od opsidijana (1974), uz propratno pismo u kojem je rekao:

„Dok su u najmračnijim časovima minuloga rata, posle Varšave, Roterdama i Dankerka, preostale zemlje predavale Trećem rajhu svoju sudbinu i svoje teritorije, Beograd se jednog prolećnog jutra 1941. pobunio. U času kad se čitav kontinent pokorio sili, njegov narod se opredelio za slobodu. Odmazda koja je usledila imala je razmere besnila koje je takva nepokornost izazvala. U prvim satima bombardovanja grada, koje je započelo bez objave rata, zbrisane su desetine hiljada ljudskih života, a s njima i Biblioteka, temeljna ustanova kulture svake nacije. U spomen na te događaje odlučio sam da svoj rukopis poverim obnovljenoj Biblioteci".

Eto, to je tradicija ove biblioteke, podignute u čast spaljene biblioteke na Kosančićevom vencu. Neke od ugljenisanih knjiga možete videti u našem holu.

Ovo Malroovo pismo smo skenirali i poslali RTS-ovom sajtu „Oko magazin" jutros da ga objavi.

Još u srednjem veku ljudi su imali utisak da su nedorasli svojim precima. Govorili su da su to bili divovi a da su oni patuljci. Odgovor koji je Umberto Eko dao u svojoj knjizi o biblioteci Ime ruže je: „Da, ali mi smo patuljci koji stoje na leđima divova." Ti divovi nikad nisu umrli. Oni žive u biblioteci. Zato je knjiga vrt u džepu a biblioteka je vrt vrtova. Zato je tradicija predavanje vatre a ne obožavanje pepela.

Biblioteka je najvažnija kulturna ustanova u zemlji, ili jedna od svega nekoliko.

Jedna od osoba ovde prisutnih rekla je da je pogled na mlade ljude koji čitaju najlepši pogled u Srbiji, pored pogleda na Uvac. To je Maja Gojković, ministarka kulture koja će vam se uskoro obratiti. Hvala joj što je došla za naš najvažniji dan.

Želimo da verujemo da je ovo novi početak. Biblioteka nije samo čitaonica. Jedna od važnih stvari koje ovde radimo jeste prepoznavanje prioriteta. Biblioteka je kulturno raskršće. Ona našu kulturu predstavlja inostranstvu. Strane kulture biblioteka predstavlja Srbiji. Ne bismo želeli da ijedan važan pisac dođe u Srbiju a da ne bude predstavljen u Narodnoj biblioteci.

Planiramo da uvedemo nagradu za najbolju knjigu koju bi davali pisci koji najbolje znaju kako se stvara i vrednuje literatura. Želimo da budemo više prisutni u radu biblioteka u čitavoj Srbiji. Među naše prioritete spade i unapređenje sajta biblioteke, dugogodišnji projekat izgradnje depoa (predlog za arhitektonsko rešenje biće kompletiran ovih dana). I zaštita starih i vrednih knjiga. Potrebno nam je više laboratorija za restauraciju. Knjige koje propadnu propale su zauvek. Nikakav ružičasti horizont u budućnosti ne može ih zaštititi za nas.

Kao mlad čovek Ivo Andrić nije imao novca za knjige. Satima je stajao pred izlogom knjižare i zaljubljivao se u nagađanja. Tek u petnaestoj godini jedna važna vrata su se otvorila. Andrić je skupio dovoljno novca za neku vrstu kaucije u knjižari-biblioteci. Ta vrata su vodila prema Nobelovoj nagradi. Andrić je zaplovio okeanom literature, žudno i nerazumno. Knjiga je bila poverljivo mesto. Knjiga je bila neuslovljeno mesto. 

Knjiga je bila i ostala eliksir protiv nevidljivosti, lične i kolektivne. 

 

 

 

 

div id="adoceanrsvdcfhklggd">