Dokumentarni film „Tačka preloma- rat koji je promenio pravila“- 24. marta premijerno na RTS-u

Dokumentarni film donosi svedočenja inostranih sagovornika, visokih funkcionera politike, vojske, međunarodnih organizacija i medija koji su direktno ili indirektno bili svedoci dešavanja na Kosovu i Metohiji i Jugoslaviji. O događajima koji su tragično izmenili i ispisali istoriju Srbije, ne govore Srbi već Amerikanci, Nemci, Italijani, Britanci, Šveđani, Rusi i Finci. Sagovornici u filmu iznose analize i tvrdnje koje se do sada nisu čule u srpskim medijima. Zašto je došlo do bombardovanja, šta mu je prethodilo, kako su donošene odluke o ciljevima i koje su međunarodne konsekvence bombardovanja Jugoslavije… To su teme novog dokumentarnog filma koji je rađen u produkciji Informativnog programa RTS.

Svaka priča počinje pitanjem: Zašto se nešto dogodilo? Pa tako i ova naša. Šta je bio razlog za bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine? Zašto je 19 NATO zemalja, predvođenih Sjedinjenim Američkim Državama, bombardovalo Jugoslaviju?

Ako odgovor potražimo u 1999. godini naći ćemo u arhivske izjave čelnika zapadnih zemalja i priču o humanitarnoj katastrofi kao osnovnom povodu za bombardovanje. Jugoslaviju je trebalo bombardovati kako bi se zaustavila i sprečila humanitarna katastrofa koju nad albanskim narodom na Kosovu, kako su govorili, sprovode Srbi, odnosno, srpske vojne i policijske snage. Svi su tada tako govorili. Bil Klinton, tadašnji predsednik SAD, ubeđivao je javnost da Jugoslavija mora da bude bombardovana i da će Milošević oklevanje zapada shvatiti kao „dozvolu za ubijanje”. Premijer Velike Britanije Toni Bler tvrdio je da je sila jedini jezik koji Milošević razume i da humanitarna katastrofa na Kosovu samo bombardovanjem može da bude zaustavljena.

Šta danas, 27 godina kasnije, kažu njihovi tadašnji saradnici? Odgovor na to pitanje u novom dokumentarcu Radio-televizije Srbije donose: potpredsednik Skupštine OEBS-a Vili Vimer, direktor za evropska pitanja u Savetu za nacionalnu bezbednost SAD Čarls Kapčan, italijanski general i tadašnji vojni ataše Italije u SR Jugoslaviji Bjađo di Gracija, medijski savetnik Kosovske verifikacione misije novinarka Ticijana Boari…

– Zanimljivo je da posle 27 godina niko više ne govori o humanitarnoj katastrofi kao razlogu za bombardovanje Jugoslavije – kaže autorka filma Slađana Zarić. Profesor Kapčan, koji je ujedno bio i savetnik američkog predsednika, navodi da humanitarna katastrofa nije bila razlog bombardovanja, jer su se u to vreme mnogo veće humanitarne katastrofe dešavale u Africi i jugoistočnoj Aziji i niko tamo nije reagovao. Sličnog mišljenja su i ostali moji sagovornici. Novinar nemačkog javnog servisa ARD Džo Angerer, autor dokumentarnog filma „Sve je počelo jednom laži”, kaže da je prva i osnovna laž koja je proizvela ostale laži, bila laž da je na Kosovu pre početka bombardovanja bila humanitarna katastrofa.

Nemački političar i potpredsednik OEBS-a Vili Vimer tvrdi da je nemačko ministarstvo odbrane početkom 1999. godine imalo izveštaj koji je bio korektan i koji je situaciju na Kosovu i Metohiji opisivao kao sukob niskog intenziteta. U tom izveštaju je, kako navodi Vimer, srpska strana predstavljena kao strana koja se pridržava sporazuma o poštovanju prekida sukoba. UČK je predstavljen kao neko ko te sukobe početkom 1999. godine izaziva. Međutim, po rečima Vimera, nemačkom parlamentu nije predočen izveštaj Ministarstva odbrane, nemački poslanici razmatrali su izveštaj Ministarstva spoljnih poslova koje je imalo sasvim drugačiju sliku situacije na terenu – sliku u kojoj su Srbi krivi za sve. Italijanska novinarka i medijska savetnica u KVM, koja je krajem 1998. i početkom 1999. bila na Kosovu i Metohiji, kaže u dokumentarnom filmu „Tačka preloma”, da je humanitarna katastrofa počela nakon bombardovanja.

Ako humanitarna katastrofa nije razlog za početak bombardovanja, zašto je onda 19 zemalja NATO-a bombardovalo Jugoslaviju 1999. godine? Sagovornici u filmu razloge traže u različitim interesima.

Potpredsednik skupštine OEBS-a Vili Vimer kaže da su mu tih godina ljudi iz Stejt departmenta govorili da razloge treba tražiti u onome što američki predsednik posle Drugog svetskog rata nije uradio – nije obezbedio vojno prisustvo SAD na Balkanu – prenosi Slađana Zarić i kaže da je po saznanju Vimera formiranje vojne baze „Bondstil”, koja se nalazi blizu Uroševca, jedan od ključnih razloga bombardovanja. Razlozi su, ističe Vimer, geopolitički.

Profesor istorije na Oksfordu Džejms Petifer smatra da razloge treba tražiti na više strana: sa jedne strane Amerika je želela da završi sa Miloševićem, sa druge plašila se širenja sukoba na okolne zemlje i novih izbegličkih kriza, sa treće strane dominantan je bio i vojni i geopolitički interes Amerike koji je nastao posle Hladnog rata: trebalo je kontrolisati Jadran i vojne pomorske baze u Albaniji koje su tokom Hladnog rata bile pod uticajem Rusije. Bez prozapadnog Kosova i Metohije u pozadini, ta američka dominacija morem bila je nemoguća. A kontrola mora je jedan od ključnih stubova američke vojne strategije – objašnjava profesor Petifer u novom RTS dokumentarcu.

Sagovornik u filmu je i Jan Oberg, mirovni aktivista koji je tokom devedesetih godina bio savetnik Ibrahima Rugove, albanskog političara sa Kosova i Metohije koji se zalagao za nezavisnost Kosova mirnim putem. Oberg se tih godina sastajao i sa srpskom i sa albanskom stranom u pokušaju da pronađe mirno rešenje krize. Sjedinjene američke države su Rugovu videle kao gubitnika, koji mirnim putem ništa ne može da postigne i zato su podršku dali militantnom UČK. Oberg smatra da je UČK uspeo samo zato što je imao američku podršku. U kom trenutku je Stejt department promenio mišljenje i kako je moguće da od terorističke organizacije, UČK za Sjedinjene Američke Države postane relevantan partner?

Profesor Čarls Kapčan, direktor za evropska pitanja u Savetu za nacionalnu bezbednost SAD kaže da odnose Sjedinjenih Američkih Država i UČK treba posmatrati kroz činjenicu da su Americi za bombardovanje bile potrebne kopnene trupe i partner na terenu. Amerika ni tada, kao ni sada, nije želela da ima vojne gubitke i zato se opredelila za rat iz vazduha. Na terenu, partner joj je bio UČK. Rugova, po Kapčanu, nije mogao da postigne ništa.

Dokumentarni film „Tačka preloma – rat koji je promenio pravila” donosi sasvim novu percepciju bombardovanja Jugoslavije, kaže Slađana Zarić i objašnjava da sagovornici ovaj rat sagledavaju u svetlu budućih svetskih dešavanja. Rat na Kosovu je majka budućih ratova; to je rat koji je promenio pravila; sav haos počeo je tada; rat na Kosovu je značajnije uticao na međunarodno pravo, nego pad Berlinskog zida; tada je otvorena Pandorina kutija, to su sve ocene sagovornika u mom dokumentarcu – navodi autorka filma.

Posle rata na Kosovu, više nisu bile važne Ujedinjene nacije, više nije bio važan član 5 NATO saveza koji nalaže da NATO reaguje samo u slučaju kada je neka članica saveza napadnuta, međunarodno pravo više nije bilo obavezujuće. Uspostavljena su nova pravila koja su se kasnije primenjivala na Iraku, Libiji, Avganistanu – smatraju sagovornici u dokumentarnom filmu koji možete premijerno pogledati na Prvom programu RTS-a na godišnjicu obeležavanja početka bombardovanja Jugoslavije.