Шта људе гура у свет коцке и зависности

Забава, лака зарада, потреба да буду прихваћени у друштву, то младе најчешће гура у свет коцке. Први контакт са њом имају, између осмог разреда основне и првог разреда средње школе, кажу лекари.

„Врло често у породици оно што је проблематично, виде такав модел понашања, у најближој околини, то је некако доступно свуда, широко распрострањено, а чим је нешто широко распрострањено то не даје утисак да је и опасно“, каже др Оливера Сбутега Филиповић, психијатар Специјалне болнице за болести зависности.

Зато родитељи, треба да реагују на време. Када примете да деца имају необјашњиво много новца и брендиране ствари, затим занемарују школске обавезе, повлаче се у себе или када почну да нестају вредни предмети из куће и западну у дугове.

„Родитељи који враћају те дугове просто не сматрају то за проблем, мисле да је то бахатост, безобразлук да ће то да прође дете. Међутим, то је болест зависности као било која друга болест и тек други, трећи пут кад се суочавају са зеленашким дуговима схватају да постоји можда проблем и да би требало потражити стручну помоћ“, објашњава Јелена Манојловић, психотерапеут Центра за превенцију и лечење патолошког коцкања.

Код младих је у порасту и онлајн клађење, што посебно забрињава стручњаке. Плаши их и то што неке платформе немају опцију да провере узраст детета.

„Деца на неким једноставнијим платформама веома лако као и на друштвеним мрежама могу да слажу да имају више од 18 година и да на такав начин приступе игрању. Неретко се дешава да злоупотребе туђе личне карте због података, туђе платне картице, да деца која већ са једанаест, дванаест, тринаест година приступају оваквим платформама, узимају телефоне својих родитеља рецимо ноћу док спавају“, наводи Катарина Јонев Ћораковић, стручњак за безбедност деце на интернету.

Одвикавање је дуготрајно, али успешно

А у процесу одвикавања кључна је подршка породице. Они који раде са зависницима кажу да се у последње време родитељи јављају док се болест код младих још није развила.

„Постоје ти стереотипи да за ово не постоји лек. Породице се врло често осећају у безизлазним ситуацијама, беспомоћно. Ми им помажемо тако што дођу на први преглед, одредимо степен зависности, али и психичко стање и онда кроз групни породични психотерапијски тертман настављамо лечење. Дуготрајно је и захтевно, али морам да кажем и успешно“, прецизирала је др Оливера Сбутега Филиповић.

Према подацима Светске здравствене организације још из 2008. Србија је била на другом месту у Европи по броји коцкарница. Проблем је што их све чешће рекламирају инфлуенсери са друштвених мрежа, а многи од њих јесу узори младима.

У Румунији, је на пример, Влада дала моћ градовима да затварају коцкарнице. Албанија је забранила коцкарнице, а Шпанија ограничила њихово рекламирање.