Podaci OECD-a pokazuju da se od osamdesetih godina prošlog veka prosečno slobodno vreme značajno smanjilo, a da se trend smanjenja radne sedmice zaustavio od devedesetih.

Način na koji doživljavamo i cenimo slobodno vreme se promenio. Dokolica je dramatično evoluirala tokom vekova i u različitim kulturama, ali je uvek bila u suprotnosti sa radom. U drevnoj Grčkoj dobar deo rada bio je predat robovima, dok su se bogatiji bavili drugim aktivnostima, s dokolicom koja je smatrana aktivnim stanjem uma. Kvalitetno slobodno vreme podrazumevalo je bavljenje sportom ili debatovanje. Posmatranje dokolice kao načina oporavka pred posao je promena koja se značajno ubrzala tek sa industrijskom revolucijom (do 1800. promenila se i vrsta dokolice koja je označavala status, budući da su bogataši vodili otvoreno besposleni život).

Po američkom ekonomisti Danijelu Hamermešu naša sposobnost kupovine i uživanja u robama i uslugama rasla je mnogo brže od količine vremena na raspolaganju da u njima uživamo. Povezano s tim je više investicija povezanih sa načinima ili mestima gde se može slobodno vreme, što se vidi kroz sve bolje hotele ili bolja filmska iskustva (npr. Netfliks u 4K).

Misterija smanjenja slobodnog vremena

Iako radimo manje od svojih predaka, većina nas oseća manjak slobodnog vremena. Ovde nije samo reč o percepciji. Naime, podaci OECD-a pokazuju da se prosečno slobodno vreme smanjilo od 1980-ih - tokom 2010-ih prosečno slobodno vreme bilo je manje u osam od 13 zemalja za koje su dostupni podaci (u Koreji za čak 14%, u Španiji za 11%, u Holandiji za 6%, u Mađarskoj za 5%). Bitan faktor je to što se trend smanjenja radne sedmice zaustavio već od 1990-ih, zadržavajući se na oko 40 sati za one koji rade puno radno vreme.

U studiji Fondation Resolution, objašnjavaju se dodatni razlozi pada slobodnog vremena upoređivanjem anketa o korišćenju vremena u Britaniji 1970-ih i 2010-ih. Sedamdesetih godina radno sposobni muškarci i žene imali su po oko 6 sati slobodnog vremena dnevno, dok danas muškarci imaju 5 sati i 23 minuta, a žene 4 sata i 47 minuta. Žene rade više plaćene poslove nego 1970-ih, a muškarci više poslova u kući.

Međutim, najveća razlika je koliko vremena obe grupe posvećuju brizi o deci (što se u istraživanjima ne klasifikuje kao slobodno vreme). Žene troše dva puta više vremena na brigu o deci nego tokom 1970-ih, iako takođe mnogo više vremena nego nekada provode radeći plaćen posao (istina, i muškarci danas mnogo više vremena troše na brigu o deci). Naime, 1970-ih deca su se uglavnom igrala napolju bez nadzora odraslih, vraćajući se na obroke. Promena odnosa roditelja prema riziku u kom se deca mogu naći je navjažniji faktor, budući da danas drugačije razmišljamo o „brizi o deci". Dok je 1970-ih briga o deci češće bila nešto što se dešavalo dok ste obavljali kućne poslove ili se družili, sada se to percipira kao prvorazredna aktivnost (razlog može biti i to što sada zaposlenim majkama jednostavno nedostaju njihova deca i žele da se usredsrede na njih kada im se ukaže prilika). 

Opasnost od prekomernog slobodnog vremena 

Iako mnogi koji rade, posebno oni koji odgajaju decu, žele više slobodnog vremena, istraživanja pokazuju da su ljudi koji su zauzeti obično srećniji od onih koji su besposleni, bez obzira da li je njihova zauzetost svrsishodna ili ne. Naime, istraživači su otkrili da, iako nivoi subjektivne satisfakcije u početku rastu kako se slobodno vreme povećava, trend ne mora nužno da važi za veoma visoke nivoe slobodnog vremena, budući da je previše slobodnog vremena povezano sa većim stresom i nižim osećajem subjektivnog zadovoljstva, odnosno sa osećajem neproduktivnosti i nedostatka svrhe.

Indikativna je studija American Psychological Association (2021), koja je obuhvatila oko 35 hiljada Amerikanaca, otkrivši da su ocene zaposlenih o njihovom zadovoljstvu životom dostigle vrhunac kada su imali oko dva i po sata slobodnog vremena dnevno (za ljude bez posla optimalna količina je bila četiri sata i 45 minuta). Premalo vremena čini da se ljudi osećaju pod stresom. Nakon tog trenutka, ispitanici su počeli da govore da se uopšteno osećaju manje produktivno i korisno, što je povezano sa verovanjem da previše slobodnog vremena može dovesti u pitanje nečiju sliku o sebi.

U drugom eksperimentu od učesnika je zatraženo da zamisle da imaju umerene (3,5 sata) ili visoke iznose (7 sati) slobodnog vremena dnevno, te da zamisle da troše vreme u bilo kojoj produktivnoj ili neproduktivnoj aktivnosti (npr. gledajući televiziju). Oni koji su imali više slobodnog vremena i trošili ga na neproduktivne aktivnosti detektovali su niže nivoe satisfakcije. S druge strane, oni sa više slobodnog vremena koji su se bavili produktivnim aktivnostima (fizičke vežbe, razni hobiji, trčanje), osećali su slično onima sa umerenom količinom slobodnog vremena. Nalazi ukazuju da diskreciono popunjavanje velike količine slobodnog vremena čini ljude manje srećnim i oni bi umesto toga trebalo da se trude da imaju umereni iznos slobodnog vremena trošeći ga kako žele, odnosno na (subjektivno) svrsishodne aktivnosti. U slučajevima kada se ljudi suoče sa prevelikim količinama slobodnog vremena (penzioneri, oni koji su ostali bez posla), studija ukazuje da će ove osobe morati da nađu (subjektivno) svrsishodne aktivnosti da bi bili zadovoljni.  

Problem društvenih medija i onlajn dostupnosti 

Jedan od razloga zašto se osećamo zauzetiji je taj što nas je nova tehnologija učinila lako dostupnim. Zbog pristupačnosti imejla, poruka preko mobilnih telefona i društvenih medija, više nismo sigurni da nećemo dobiti neki zahtev od našeg menadžera uveče ili tokom vikenda. Naši društveni životi su sada isprepleteni sa onlajn prostorom. Pravljenje planova i komunikacija sa prijateljima ili porodicom se dešavaju preko telefona ili računara, baš kao i naš posao, što ukazuje da granica između posla i zadovoljstva počinje da bledi.

Dodatni problem sa društvenim medijima je da oni "iskrivljavaju" naš fokus na produktivno slobodno vreme, budući da ljudi signaliziraju svoj status i dostignuća u alternativnim domenima, pre svega onlajn (npr. korisnici Fejsbuka postavljaju pažljivo odabrane fotografije ili klipove veličajući svoja ili porodična "postignuća").

Povezano sa društvenim medijima je i odlučivanje o tome kako provesti slobodno vreme, koje može biti veoma stresno, posebno za one koji troše sate i sate planirajući slobodne aktivnosti. Naime, pritisak da maksimiziramo našu zabavu može biti negativan faktor našem uživanju u slobodnom vremenu. Pokazalo se da iščekivanje pre putovanja doprinosi sreći turista, ali da bi nas previše iščekivanja moglo dovesti do razočaranja. 

Kako povećati uživanje u slobodnom vremenu?

Neki od nas, često na visoko plaćenim poslovima sa visokim stresom, daju prednost produktivnosti do te mere da ne mogu da uživaju u slobodnom vremenu, često na štetu svog mentalnog zdravlja. U tom kontekstu, funkcionalni alibi, koji artikuliše svrhu neke aktivnosti (kao što su zdravstvene i produktivne koristi od odlaska na preko potreban odmor), dobar je praktični izgovor za uživanje koji omogućava mnogima da se opuste bez osećaja "krivice".

Način da se ljudi "nateraju" na korišćenje slobodnog vremena može biti kroz "instrumentalnu razonodu" (kao što su npr. roditeljske dužnosti, koje ljudi mogu posmatrati kao sredstvo za postizanje dugoročnog cilja). Naravno, sposobnost uživanja u odmoru koji nije te vrste snažniji je prediktor satisfakcije od uživanja u instrumentalnom odmoru.

Problem sa kvalitetnim korišćenjem slobodnog vremena predstavljaju i društvene norme. Na primer, ljudi iz Indije (čak 55% njih) i SAD, dve države sa kulturom prekomernog rada, u većoj meri smatraju da je slobodno vreme neki vid rasipništva od Francuza (15%), čija zemlja ima norme više orijentisane na uživanje u životu i zabavu. Povezano sa ovim je da, na primer, u 2017. godini 54% američkih radnika nije iskoristilo godišnji odmor. 

Interesantni su pokušaji da se poveća slobodno vreme primenom tehnika produktivnosti, poput slušanja podkasta tokom džogiranja ili gledanjem Netfliks emisija dvostruko većom brzinom od uobičajene. Na kraju, stvar za koju studije pokazuju da bi pozitivno uticala na satisfakciju, i time produktivno iskorišćavanje radnog vremena, je trošenje novca na kupovinu slobodnog vremena - na primer, kupovina hrane za poneti (umesto kuvanja) ili unajmljivanje nekoga da čisti kuću.