Лек против болова прети да збрише угрожене европске лешинаре

Диклофенак служи за ублажавање упалних процеса и болова и већ је забрањен у Индији, Пакистану, Непалу и Бангладешу, након што је утврђено да убија животиње које су се храниле телима угинулих говеда лечених поменутим леком, пише Гардијан.

Процењује се да је то узрок смрти десетина милиона лешинара. Неке врсте у деловима јужне Азије претрпеле су огромне губитке и њихова популација опала је за невероватних 99,9 одсто.

Упркос томе, диклофенак је одобрен у Шпанији и другим европским земљама, јер су сточари, компаније за производњу лекова и регулатори тврдили да се угинула стока у Европи одлаже другачије него у Индији. То је значило да лешинари неће моћи да дођу до меса са диклофенаком.

„Показало се да је та тврдња погрешна. Потврђено је да је млади лешинар у националном ловном резервату Боуморт у Шпанији угинуо управо од тровања диклофенаком“, рекао је Џон Малорд из Краљевског друштва за заштиту птица.

„Ово је изузетно забрињавајући развој догађаја. Можете имати неколико лешинара који се хране једним угинулим телом, а ако је загађен леком, све ћете их убити само једним храњењем. То се вероватно догађа већ неко време и сигурно су угинули и многи други лешинари“, објаснио је Малорд.

Европски лешинари угрожени

Европа има четири врсте лешинара: орла брадана (Gypaetus barbatus), црног лешинара (aegypius monachus), белу кању (Neophron percnopterus) и белоглавог супа (Gyps fulvus). Тровања ових птица могу бити случајна, али и намерна.

Недавна истраживања такође су открила да диклофенак не само да убија птице и животиње које се хране стрвинама, већ је кобан и за орлове из рода Aquila, међу којима су и сури орао познат и као златни (Aquila chrysaetos) и шпански крсташ (Aquila adalberti). Остало је само око 300 парова шпанских орлова крсташа, што их сврстава међу угрожене птице.

„Докази пронађени у Шпанији, нажалост, потврђују оно на шта упозоравамо већ скоро пуну деценију. Лешинари умиру од тровања диклофенаком примењеним у ветерини и ово би већ могло утицати на кретање популације. Апсурдно је и даље инсистирати на давању дозвола за употребу лека који убија угрожене врсте када у Европи постоји мноштво других сигурних и јефтиних алтернатива“, нагласио је Иван Рамирез, из групе за заштиту птица "BirdLife International".

У јужној Азији, врсте лешинара које су биле највише погођене увођењем диклофенака крајем 20. века, обухватају индијског супа (Gyps indicus), ускокљуног супа (Gyps tenuirostris) и оријенталног супа (Gyps bengalensis).

Мање лешинара – већи ризик од беснила и болести које птице преносе на човека   

Некада се сматрало да је суп са белим оковратником (Gyps bengalensis) најраспрострањенија велика птица грабљивица на свету са популацијом од много милиона јединки. До 2016. године њихов број је опао на око 10.000.

Овако катастрофалан пад у популацији имао је велики утицај на екологију. У Индији, Непалу и Бангладешу угинула стока је препуштена распадању на отвореном без лешинара који би уклонили месо.

Чопори дивљих паса постали су бројнији како би попунили еколошку празнину. Резултат тога је повећан ризик од беснила, упозоравају здравствени стручњаци. Слично томе, врана има осетно више, што је повећало ризик од преношења инфекција на живину и људе.

Због смањења броја птица лешинара, употреба диклофенака, као противупалног средства у лечењу стоке забрањена је у Индији 2006. године (иако се и даље продаје у малим дозама за примену код људи).

Међутим, упркос противљењу еколошких организација, диклофенак је одобрен за употребу у ветерини у Шпанији и Италији пре неколико година.

„Највећи број лешинара у Европи налази се у Шпанији. Речено нам је да диклофенак не представља претњу за њих. Сада смо пронашли јасне доказе да то није тачно. С обзиром на то да постоје добре, сигурне алтернативе које би се могле користити код говеда, време је да се ветеринарска употреба диклофенака хитно забрани у Европи“, поручио је Малорд.

Недавно је под још неутврђеним околностима угинуо последњи белоглави суп у БиХ.