Пластична кеса, цегер или платнена торба – и даље нерешена дилема

Пре неколико година најављивано је укидање пластичних кеса са тезги и из продавница, а продавци су се бунили због тих најава.

Од забране употребе обичних пластичних кеса, до увођења и наплаћивања биоразградивих које, како се испоставило то и нису, најновија истраживања показују за нас лаике невероватан податак да су ове прве можда и најбоље решење.

„Многе студије које су урађене, једну од највећих радило је данско министарство екологије. По њеним резултатима најприхватљивије решење за екологију су полиетилнеске кесе. Да би се направила једна памучна торба од семена памука потребно је 45 хемикалија које се користи да би она дошла до продавнице. Данци су израчунали да би она била еколошки исплатљивија од најлонских кеса треба да се користи минимум 1.400 пута“, каже Драган Стевановић из Привредне коморе Србије.

Ништа боља ситуација није ни са папирним кесама.

„Код папирних кеса имамо сечу шума, прљаву технологију израде целулозе, много воде, много су теже кесе, у транспорту се много више емитује угљен диоксида, заузимају много више места, теже се рециклирају“, истиче Стевановић.

У дуелу цегер или кеса грађани су подељени.

Највећа штета од пластичних кеса је, кажу стручњаци, једнократна употреба и несавесно одлагање. И у том смислу нисмо далеко одмакли.

„Тренутно код нас на тржишту и даље су у употреби такозване оксодеградабилне кесе, које су исто на бази полиетилена који су скоро неразградиви, али су им додати адитиви. Оне се разграђују, али производ разградње је микропластика која је врло непожељна када заврши у животној средини јер улази и у ланац исхране и настају бројни проблеми“, наводи др Маријана Поњавић, Институт за молекуларну генетику. 

У неким трговинским ланцима постоје еколошки најбоље кесе, али само ако се рецилкирају у специјалним уређајима које ми немамо.

„Имамо на тржишту кесе које се зову компостабилне, али оне морају да заврше у индустријским компостерима како би се разградиле“, напомиње др Поњавић. 

Широка употреба пластичне амбалаже и стварање пластичног отпада требало би да се разматра на сваке три године. Прошле су већ четири. Оно што сада знамо јесте да су најновија истраживања показала да у амбалажном отпаду пластичне кесе учествују са само четири одсто. У укупном отпаду у Србији на кесе отпада 0.35 одсто.

понедељак, 27. мај 2024.
28° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије