Да ли учење може да буде игра?

Децу треба да научимо да мисле, а не да уче напамет. Способности мозга и когнитивног мишљења могу се повећати ако одлучимо да променимо рутину, навике и почнемо да обраћамо пажњу на одређене ствари које ће нам помоћи да изоштримо свој ум.

Данас живот брзо тече и на Форбсовој листи најтраженијих занимања налази се осам професија које нису постојале пре десет година. Др Ранко Рајовић, специјалиста интерне медицине, магистар неуроендокринологије, са докторатом неурофизиологије, бавио се даровитом децом унутар Менсе Србије, чији је и оснивач. Одржао је веома занимљиво и посећено предавање у Средњој школи Архимед у Београду. Том приликом је за Портал РТС-а говорио о програму којим помаже деци да стекну функционално знање.
Како је све почело?

‒ Евидентно је да за даровиту децу нема креативних програма, као и да многа медицинска открића немају практичну употребу, нарочито из неуронаука. Схвативши то, почео сам да повезујем неуронауке и педагогију и тако је програм почео да се развија. Коаутор програма је Урош Петровић (дечји писац). Преко Савеза учитеља Србије програм смо акредитовали преко Министарства и већ десет година примењује се у свим школама и вртићима у Србији.

Како је сарадња с УНИЦЕФ-ом утицала на ваш рад?

‒ Од УНИЦЕФ-а сам добио позив да осмислим и промовишем ову врсту образовних програма, а када сам завршио докторат из неурофизиологије, добио сам катедру на Педагошком факултету, где предајем неуронауке у образовању и васпитању, и тиме сам се потпуно посветио овом програму.
У почетку је програм био намењен само даровитој деци, да би касније део активности био примењен у вртићима и школама. Програм се примењује у више од двадесет држава Европе.

Можете ли нам нешто више рећи о НТЦ програму учења?

‒ НТЦ програм је начин размишљања који подстиче развој креативности; повезују се информације, развија се функционално знање, што је циљ сваке државе ‒ да деца мисле, повезују, дају нове идеје и развијају креативност.
Деца у школи показују мањак концентрације, не могу да седе, не могу да пишу, моторички су слаба, а то је све израженије с уписом нових генерација. И студије и статистике указују да је у последњих десет година свака генерација мало слабија, и то у сегментима моторике, општега знања, пада концентрације, а речник је све сиромашнији. Ту је основно питање: ако је нама свака нова генерација све слабија и слабија, а ми и даље користимо исте методе, да ли ће нове генерације постати боље? Наравно да неће, а то значи да морамо да мењамо методе.

Родитељство је озбиљан задатак. У ком периоду је посебно важно радити са децом на развоју њихових способности?

‒ Родитељи често кажу да је школа крива, а овај проблем је настао пре школе у периоду развоја мозга, па је неопходно и медијски едуковати родитеље. Промене окружења су јако брзе, утичу на развој мозга и родитељи морају бити свесни да је првих пет-шест година у раду са децом кључно за њихов будући нормалан биолошки развој.
Радимо са децом од четири до дванаест година, а едукујемо и родитеље чија деца имају до три године. У последње време све чешће нас зову гимназије и факултети, али и велике фирме, јер је реч о начину размишљања, развоју кративности.

Програм је иновативан и подразумева мултидисциплинарни приступ учењу. Наш тим има психологе, педагоге, лекаре, дефектологе, учитеље, и то је прави циљани тимски рад, са иновативним програмима где користимо сва знања да бисмо помогли деци. Окружење се брзо мења и јављају се проблеми који нису постојали пре пет или десет година. Зато морамо брзо да реагујемо и да у односу на промену окружења и технологија предвиђамо који проблем може да се појави те да га унапред спречавамо, а не да лечимо последице.

Како можемо да побољшамо дечју пажњу? 

‒ Деца све информације око себе примају, јер је мозак тако научио, и данас се не учи онако како смо ми учили. Зато се примењују нове методе учења и важно је било да вратимо игре за дубоку пажњу. У оквиру пројекта „Еразмус плус" направили смо игру Без страха до шаха, која држи пажњу по сат времена и тематски окупира мозак, а деца док играју не мисле на мобилне телефоне. Ту су и игре Не љути се човече, таблић, јамб, шах, све игре за дубоку пажњу.
И за крај, напоменуо бих да је уз развој функционалног знања, циљ програма и да кроз наше методе дете мисли да се игра. Ова методологија је лако применљива, чак и за тешке предмете. Добили смо метод који личи на игру, а у ствари једини мотив за дете је игра. Мислим да школа мора постати интересантнија деци ‒ да тако можемо да победимо видео-игрице, компјутере и извучемо децу из тог виртуелног света. Да то што науче остане трајно и да развијају способности које ће им требати у будућности, а то је повезивање информација и функционално знање.

На веб-сајту ntcucenje.com сви текстови су бесплатни.

 

број коментара 5 Пошаљи коментар
(среда, 19. дец 2018, 19:27) - Mira [нерегистровани]

To nam treba

Bravo za predavaca i organizatore

(среда, 19. дец 2018, 12:52) - Posetilac [нерегистровани]

Da je više ovakvih

Vrlo zanimljiva ideja, kao i predavanje! Čovek se prosto zapita kako je moguće da tek sada neko priča o ovome. Sve deluje vrlo jednostavno i logično, još samo da se sprovede :)

Škola Arhimed je posebna priča!
Prostor i organizacija koji se retko viđaju. Sve pohvale!

(среда, 19. дец 2018, 11:58) - АниКС [нерегистровани]

Уколико се сами не променимо, мењаће нас други.

Као и свуда школство у Србији је директно везано за економију. Да је школство боље и држава би била економски јача и из ње неби бежало становништво, нарочито млади, образовани и стручни кадрови. Корените промене су неопходне, потребно је инсталирати нова системска решења којима би се форсирала креативност и предузетништво.
Ученици се троше на математику, програм опширан а ефекти лоши. И поред толико рачунања нама је и државни и кућни буџет у минусу. Функционално знање из те области је веома лоше. Раде се детерминанте, интегралне и многе друге једначине а многима шкрипуће таблица множења. Чини ми се да једину корист од овако постављеног система школовања имају они што држе "приватне" часове. Питам се да ли се оваквим радом школство увлачи у сиву економију, не само кроз математику, већ...
Колико је стање лоше потврђује и чињеница да је доста књига за стручне школе штампано пре 15-20 година а и тада су већим делом биле преписиване.
Мислим да методе др. Рајовића треба уврстити у школски програм са малом надоградњом. Поред учења "кроз игру", те методе би требало проширити са обавезама и одговорношћу. Обавезе и одговорност би јачале радне навике а без радних навика нема доброг ученика а касније нема ни функционалног радника.

(среда, 19. дец 2018, 11:55) - Snezana [нерегистровани]

Da deca postanu dobri ljudi koji misle

Vrlo korisno predavanje koje treba da cuje svako od nas roditelja, nastavnika i ljudi koji se bave decom.Lepo je sto je Srednja skola Arhimed sa Vracara napravila iskorak i organizovala ovakvo predavanje .Svako predavanje doktora Rajovica je korak blize ka istinskoj potrebi da nam deca postanu dobri ljudi koji misle .Velika pohvala i hvala predavacu dr Ranku Rajovicu i organizatoru Srednjoj skoli i gimnaziji Arhimed u Beogradu.

(среда, 19. дец 2018, 11:41) - Maja [нерегистровани]

Oduševljena

Prvi put sam bila na predavanju kod dr Rajovica i moram reći daje to jedno od najboljih predavanja koje sam ikada čula... takođe, škola u kojoj se predavanje održalo je nestvarno lepa... zaista fantastičan spoj lepog i korisnog.