Читај ми!

Џинови у римској тврђави код Хадријановог зида – ципеле дуже од 30 центиметара збуњују археологе

У брежуљцима северне Британије појавила се древна римска мистерија. Археолози су открили залиху необично великих ципела у рушевинама војног утврђења из првог века дуж Хадријановог зида — камене препреке дуге 117 километара која је некада штитила северозападну границу Римског царства од упада. Ово откриће поставља нова питања о животима и пореклу становника утврђења.

Џиновски кожни ђонови пронађени су у тврђави Магна у мају, међу 34 пара обуће, укључујући радне чизме и ципеле величине за бебе, који помажу у реконструкцији живота 4.000 мушкараца, жена и деце који су некада живели у том енглеском подручју, јужно од данашње шкотске границе.

Осам ципела је дуже од 30 центиметара, што их чини већим од данашњег просека и буди сумње да су изузетно високи војници чували управо ову тврђаву на граници царства.

Поређења ради, просечна римска ципела пронађена у оближњем утврђењу била дугачка око 25 центиметара.

„Када се прва велика ципела појавила из земље, разматрали смо разна објашњења — можда су то биле зимске ципеле, или су људи пунили унутрашњост, носили дебеле чарапе. Али како смо налазили све више различитих стилова, чини се да су то заиста били људи са веома великим стопалима“, присећа се Рејчел Фрејм, главна археолошкиња која води ископавање.

Како се ископавања у Магни настављају, Фрејм каже да се нада да ће даља истраживања одговорити на питање ко је носио те џиновске ципеле.

Античке ципеле остављају дубок отисак

Док је тврђава Магна била у употреби, различите римске војне јединице и њихове породице уселиле би се на сваких неколико година од оснивања тврђаве око 85. године нове ере.

Натписи на зидовима и олтарима тврђаве говоре о насељима Хамиских стрелаца из данашње Сирије, далматинских планинских војника из Хрватске и Србије, као и Батавијанаца из Холандије, али је дужина њиховог боравка у тврђави и даље непозната.

Служећи наређењима римске војске, јединице би често напуштале тврђаву у журби, остављајући ципеле, одећу и друге ствари у рововима око утврђења, објашњава Фрејм.

Поред тога, нови становници, који су захтевали више простора, градили би веће грађевине преко старих, па су тако гомиле шута и глине заробиле остатке претходних станара, додаје она.

„Археолози воле смеће. У тим слојевима насељавања налазимо предмете који су само остављени, можда заборављени, и то нам много говори о самом простору“, каже др Елизабет Грин, ванредна професорка класичних студија на Универзитету Вестерн Онтарио. Грин је проучавала хиљаде ципела са оближње тврђаве Виндоланда, која се ископава од 1970-их и једна је од најистраженијих римских тврђава уз Хадријанов зид.

Новопронађене ципеле из Магне деле неке сличности са онима из Виндоланде, каже Грин, која није учествовала у ископавањима, али је имала увид у артефакте.

Ђонови на оба налазишта направљени су од дебелих слојева говеђе коже спојених гвозденим ексерчићима. Док је само неколико ципела из Магне сачувало горње делове, у Виндоланди су пронађени стилови попут затворених војних чизама, отворених радних ципела, патика до чланака и кожних сандала.

Вероватно је да су кожни ђонови преживели вековима захваљујући древним техникама штављења које су користиле уситњену биљну масу за стварање отпорне заштите од воде и топлоте, каже Грин. Тестирања су у току како би се то потврдило.

Ко је носио џиновске ципеле?

Дужина ципела из Магне указује на то да су власници можда били изузетно високи, објашњава Грин. У Виндоланди, само 16 од 3.704 пронађене ципеле било је дуже од 30 центиметара.

Римски војни приручници често су описивали идеалног регрута као високог 173 до 175 центиметара, каже Роб Колинс, професор археологије граница на Универзитету у Њукаслу. Али војници који су служили око Хадријановог зида долазили су из свих крајева царства, доносећи разноврсне физичке карактеристике у своја насеља.

Ипак, зашто је баш Магна можда имала потребу за тако високим војницима, остаје нејасно.

Истраживачи ће испитивати трагове ношења на ципелама из Магне у потрази за одговорима, каже Фрејм. Сваки отисак стопала може послужити као основа за реконструкцију облика стопала оригиналног носиоца.

Међутим, повезивање ципела са стварним људским остацима могло би бити изузетно тешко. Наиме, Римљани у том подручју су углавном кремирали своје мртве и гробове обележавали надгробним плочама, објашњава Колинс. Сваки остатак костура који се нађе у том подручју највероватније је повезан са непријатељским или илегалним сахрањивањем.

До сада су пронађене кости у Магни биле сувише меке и распаднуте да би пружиле значајније информације, али тим наставља потрагу за новим местима сахрањивања. Керамика и други артефакти са локалитета такође би могли помоћи у датирању и усклађивању са познатим временским периодима насељавања.

Истраживачи, ипак, стрепе да им време истиче.

понедељак, 14. јул 2025.
27° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом