Концентрација полена осам пута већа од граничних вредности – смо сви надлежни за сузбијање амброзије
Од 25 алергених врста које се прате на нашој територији, амброзија има највећи алергени потенцијал и узрочник је више од половине свих поленских алергија. Не уништава се на адекватан начин, па је сваке године има све више. Последњи подаци Агенције за заштиту животне средине показују да је концентрација полена амброзије знатно изнад граничних вредности, а тако ће бити и у наредних месец дана. Ко је дужан да је уништава и има ли места у Србији без амброзије?
Око 20. августа сваке године они који прате концентрацију полена амброзије, односно они који су алергични на амброзију, а таквих је све више, могу да примете да та концентрација од високе прелази на веома високу.
Управо јуче на сајту Агенције за заштиту животне средине могло се видети да је концентрација полена амброзије осам пута већа од дозвољене.
Руководилац групе за мониторинг алергеног полена при Агенцији за заштиту животне средине Мирјана Митровић каже да се концентрација из године у годину повећава и да те промене директно зависе од метеоролошких параметра.
„Ове високе температуре су мало успориле, али са падом температуре кренуло је емитовање полена у ваздуху и у Београду је забележено 222 поленова зрна по метру кубном ваздуха, што је осам пута више од граничне вредности. Нашим неделовањем као заједнице овај коров се инвазивно раширио и ево бележимо из године у годину све веће дневне вредности“, истакла је Митровићева.
Повећана концентрације полена амброзије присутна је готово свуда у Србији у неком тренутку.
„Тамо где су пљускови, где су росне кише, као што је претходне недеље било на Златибору, су те вредности знатно ниже. На надморским висинама, до сада смо говорили до 500 метара надморске висине, да се овај коров није одомаћио. Међутим, сада већ морамо да померимо ту границу на 800-900 метара. То су неке више планине где овај коров још није освојио територију. Мање вредности се бележе и када се упросечи и Сокобања“, наводи Митровићева додајући да салинитет из ваздуха поред мора „обара“ све нечистоће, па и овај природни загађивач.
Сузбијање амброзије заједнички задатак
За сузбијање амброзије смо сви надлежни, поручује Митровићева: „Нико не може ући у наше поседе и њиве које су после жетве пшенице јако закоровљене, сваки власник је дужан да сузбије овај инвазивни коров. Такође локална самоуправа мора да има инспекцијски надзор и да организује систематско вишегодишње сузбијање овог корова да бисмо успели да држимо под контролом ширење овог изузетног алергена“.
Препорука је да се амброзија сузбија од априла, па до почетка августа. Начина је више – хемијско, агротехничко сузбијање, као и спаљивање, али под стручним надзором.
С обзиром на то да се коров изузетно брзо опорави, није довољно третирати површину једном, већ два до три пута како би се спречило поновно ницање и цветање ове биљке, те стварање нове количине семена које остаје у земљишту за следеће године.
До средине прошлог века на нашим просторима и није било амброзије. Први пут је забележена у Сремским Карловцима и Новом Саду где је доспела заједно са семеном житарица Дунавом из Румуније. У последње две године је доживела јако велику експанзију у целом нашем региону.
Коментари