Кан отворио врата ауторском филму – Србија са три филма на најважнијем фестивалу

Кан је поново место на којем се мери пулс савремене кинематографије.

Фестивал је ове године место снажних аутора, са много мање холивудског сјаја. Великих студијских филмова готово да нема, али зато на Кроазету стижу имена која су обликовала филмски језик последњих деценија: Педро Алмодовар, Асгар Фархади, Хироказу Коре-еда, Павел Павликовски, Кристијан Мунђу, и Ајра Сакс, као једини амерички редитељ у трци за Златну палму.

Први човек фестивала, Тјери Фремо, поручио је да је „језик филма победио“, и управо тај језик, разноврстан и отпоран, биће у средишту фестивала.

Жиријем председава Парк Чан-вук, први филмски стваралац из Јужне Кореје у историји фестивала.

„Ако неко уметничко дело носи политичку поруку, не треба га сматрати непријатељем уметности. Исто тако, само зато што филм нема политичку поруку, не би требало да буде занемарен. Чак и када желимо да изнесемо бриљантну политичку идеју, ако она није изражена на довољно уметнички начин, то би била само пропаганда. Све док су изражени уметнички, имају вредност“, истиче јужнокорејски редитељ.

Фестивал је почео француским филмом Електрични пољубац Пјера Салвадорија, причом смештеном у раскошни дух епохе с почетка 20. века у уметничком Паризу.

Упркос томе што Холивуд није у првом плану, звезда неће недостајати. Почасне Златне палме ове године добијају Питер Џексон, аутор Господара прстенова, и Барбра Страјсенд, уметница чија каријера обједињује филм, музику, режију и активизам.

Три филма младих српских редитеља уврштена су у програме Кана.

У конкуренцији кратког играног филма након 39 година такмичи се наш филм Нико ништа није рекао Тамаре Тодоровић, док се у програму студентских филмова La Cinef након 12 година представља филм из Србије Преко прага Таре Гајовић.

Уједно оне су прве редитељке из Србије чији су се филмови нашли у званичним програмима Канског фестивала.

У оквиру независног програма АСИД публика ће видети и Обећане просторе Ивана Марковића.