Бенксијева слика „Морони (бели)“ постојаће само у дигиталном свету

Блокчејн компанија „Инџектив протокол“ платила је 95.000 Бенксијеву графику названу Морони (бели) – која је на аукцији продавана под слоганом: „Не могу да верујем да ви морони стварно купујете ово ср..е“ – а потом уживо преносили спаљивање.

Овај Бенксијев рад ће сада бити доступно једино као НФТ – не-замењиви токен (NFT – non-fungible token) и може се погледати и купити само дигитално.

Гледаоци који су пратили овај перформанс имали су помешана осећања због уништавања уметничког дела, а неки су то назвали и „прекретницом у модерној историји уметности“ и „једном од најпанкерскијих ствари које сам недавно видео“.

Други су изразили гнушање због спаљивања изврсног Бенксијевог дела, док су неки чак, посумњали да је овај чин „стваран, а да није само неки маркетиншки штос“.

„Чиме сте доказали да сте спалили оригинал?“ пита један корисник Твитера. „Можда оригинал и даље виси на зиду вашег оснивача“.

Међутим, изгледа да су новинари Си-Би-Ес њуса били у могућности да виде потврду о аутентичности и о уплати, и потврдили су да је ова вратоломија аутентична.

„Овај догађај паљења ми видимо као израз саме уметности“, каже Мирза Удин, један од чланова „Инџекшн протокола“. „Намерно смо се одлучили за Бенксијев рад пошто је он сам на аукцији уништио сопствено уметничко дело“.

У последње време НФТ уметност постаје све популарнија, а ту се меже наћи свашта: илустрације, албуми, па и видео снимци који понекад вреде милионе.

Канадска уметница и музичарка Клер Буше, познатија под псеудонимом Грајмс, недавно је продала уметничку колекцију вредно шест милиона долара као НФТ, а америчка рок група „Кингс оф леон“ намеравају да свој предстојећи албум When You See Yourself објаве у овом формату.

НФТ или не-замењиви токени су вид крипто валуте који омогућава да се уметничка дела настала у различитим медијима „токенишу“ и продају путем сличних механизама дигиталне трговине као и биткоин.

Ово дигитално поље је нарочито прцветало поседњих недеља, а трговало се пикселизованим панкерима, ружичастим мачкама, цртежима Хомера Симпсона у облику зелене жабе и то све по цени од више десетина и стотина хиљада долара.

Овај облик трговине је поздрављен као нови начин иделан да уметници монетизују свој рад, тако што им омогућава не само да продају токене, већ и да добијају проценат од препродаје њихових дела.

Има и оних који су критиковали НФТ не само због тога што овакав вид трговине троши много енергије и угрожава животну средину, већ и зато што када се дигитално добро „прода“, власник не добија ништа осим белешке, а ауторска права за сваку песму, видео или слику морају бити заштићена конвенционалним правним актима.