субота, 13.09.2025, 13:28 -> 14:03
Извор: РТС
Професор Папић испунио обећање Душку Трифуновићу и графички опремио књигу његових песама
„Памтите ме по пјесмама мојим“ написао је Душко Трифуновић, а да није заборављен, показују не само његови стихови које често читамо и слушамо, већ и манифестација у Сремским Карловцима која носи име великог песника. О Душковом делу, али и стваралаштву бројних аутора српске културе сведочи едиција коју уређује познати графички дизајнер, сликар и професор универзитета Видан Папић.
Шта би дао да си на мом мјесту, Има нека тајна веза, Пристао сам, бит ћу све што хоће – само су неке од антологијских песама, иза којих стоји перо Душка Трифуновића, а које су се, посебно графички обликоване, нашле у овој књизи.
„Чика Душку сам обећао за живота да ћу урадити књигу, по мом неком тумачењу и редоследу, и нажалост те године када сам то прво издање урадио, он је те године и преминуо. Наравно да не бих то испустио, онда сам се латио опет књиге са потпуним одушевљењем“, наводи професор Папић.
Ову књигу, као и остале из едиције Прст, језик и остали пси у издању „Графопринта“, одликује посебан ликовни израз познатог графичког дизајнера, сликара и професора Универзитета Видана Папића, добитника најпрестижнијих признања из области графичког дизајна, попут великог броја награда за најбољу ликовну опрему књиге.
У едицији су и књиге посвећене Пери Зупцу и Горану Бреговићу, а аутор посебно издваја издање Десет филмских прича Душана Ковачевића, у којем је познати академик описао вредне сусрете са уметницима широм света, који су на њега оставили посебан утисак.
„То је несвакидашње. Ту су и Пеле, ту су филмски глумци, ту је Роберт Редфорд, ту су многе велике личности, патријарх Павле... Потпуно су десет различитих прича, десет поимања животних“, додаје професор.
Са Душаном Ковачевићем припрема и велики пројекат у Сокобањи и Београду, легат чувеног писца у којем публику води кроз његово стваралаштво путем посебних портала и врата.
„Врата ће бити та круна која ће вас водити. Врата магије су да се једноставно нађете у истом том простору у којем је он радио или у којем је стварао та дела. Ако је књижевност у питању, одједном ћете кроз та врата ући у његов простор имагинације. Као и позориште, гледаћете ту мало позориште, гледаћете ту филм. Једна врста, да кажем, потпуно несвакидашњег начина правиљења неке врсте легата, мада та реч још увек ми није легла превише, него једноставно то је оно што он јесте на један потпуно другачији начин“, објашњава проф. Видан Папић.
Од књига које је обликовао и за њих добио врхунска признања издваја рад на графичкој опреми нашег издања чувеног Маркесовог романа Љубав у доба колере, за који је и сам писац одао почаст.
„Замољен сам нормално, то ми је био део посла, да урадим чак друго издање Љубав у доба колере и Охараска и остале приче. Урадио сам и добио сам тада Гран-при на Београдском сајму. Та књига је, ко зна где већ још прохујала и добијала награде. И имао сам ту срећу да га упознам у Мадриду. И имао сам срећу да први пут видим некога да узима ту моју књигу, да је пољуби и да каже 'Ово само Европљанин овако може да уради'. Јако ми је то било значајно“, признаје професор.
Радио и на филму. Режирао остварење Брод будала, којим је својевремено отворен Фестивал српског филма у Паризу, а тренутно је ангажован на визуалном идентитету филма Жетва, редитеља Пола Камфа.
Ипак, графика и сликарство имају централно место у Папићевом стваралаштву, тако да припрема изложбу „Пси и људи“, која ће почетком наредне године бити отворена у Галерији РТС-а.
Коментари