Из пера генетичара Миодрага Стојковића стиже роман „Земља Ромеја“

Српски научник, светски признати генетичар доктор Миодраг Стојковић објавио је свој трећи роман – „Земља Ромеја“. Радња романа смештена је село Паљурци у Северној Македонији која кроз судбину људи у овом месту одсликава и судбину читавог Балкана. Земља Ромеја је уствари назив за Западни Балкан. Припреме за роман, како каже доктор Стојковић, трајале су читавих шест година, а Паљурци су родно село његове мајке.

Да спасење од немира не лежи у спољашњем, већ је у снази воље доктор Миодраг Стојковић схватио је још као младић када се отиснуо у Немачку, одрекао комфора, узео судбину у своје руке и искључиво снагом воље постао најпознатији светски генетичар.

Када су га чекали добро плаћени послови на најпрестижнијим светским универзитетима, трагајући за смислом, вратио се у родни Лесковац. Многи му то до данас нису опростили. А он тражећи смирење трага и даље.

После Црничана свог првог романа, на ред је дошла Земља Ромеја. Радња је поново смештена у Северну Македонију у Паљурце, родно село његове мајке.

„Писање и истраживање трајало је шест година. Западни Балкан су у Османском царству Турци звали Земља Ромеја. Паљурци су у ствари место где је Свети Павле на свом путу, на свом ходочашћу у ширењу хришћанства стао да се окупа у бунару и зато је место добило име Павлерци. Турци су га преименовали у Паљурци“, каже др Миодраг Стојковић, генетичар и писац.

Балкан – мешавина народа

На оно што нам се дешава често не можемо да утичемо. Народи Балкана са испреплетаном заједничком историјом ретко су могли да сами одлучују о себи. Када се то и десило, увек се јављају моћници са стране који свима кроје судбину. Али на овим просторима живе људи са својим надањима и стрепњама, са љубавима и патњама и са непрестаном борбом за опстанак и истину. Зато су и жртве велике, зато су и људи на овим просторима посебног кова.

„Оно што је интересантно, и то се види у роману, је судбина Балкана. Пошто је Балкан мешавина народа, религија, опредељења то је и то место одакле је моја мајка где су живели, а живе и дан-данас и Срби и Бугари, Македонци, Грци и Турци“, наводи Стојковић.

И генетика и писање су трагање за коренима

Писање романа је уско повезано са генетиком, истиче доктор Стојковић. Јер и једно и друго, у ствари је, трагање за коренима и одговором на питања: ко смо, шта смо, одакле смо.

„Гени су 30 одсто наше личности, 70 је васпитање, традиција, образовање, култура. А корени су јако битни, јер ако је корен слаб сваки ветар ће га лако одувати“, објашњава писац и генетичар.

Земља Ромеја угледала је светло дана. Њени трагични јунаци су овековечени. Доктор Миодраг Стојковић упоредо са изузетно успешним научним радом започео је једну нову мисију и једно ново путовање које не гарантује успех, али гарантује тешку унутрашњу борбу за смирењем. У тој борби је и смисао живота. То људи у Земљи Ромеја најбоље знају.