"Док се вирус смеје, стрп'те се у кући..." и сви "да пазу док се мазу да се не заразу"

"Оволиком успеху са ‘Куварицама' се, искрено, нисам надао. Чак сам се у почетку устручавао да их објавим, мислећи да само ја још недостајем у мору свих тих духовитих објава које сам и сам пратио, ал' ето - сад ми је веома драго и прија ми та размена позитивне енергије која још траје", прича Горан Новаков.

Награђивани дечји писац, аутор пет књига за децу, добитник награда "Невен" И "Плави чуперак", живи у Новом Кнежевцу и пре епидемије коронавируса био је познатији млађој читалачкој публици.

Сада готово свакодневно добија нове идеје којима успева да намеје старије, а, како каже, има и занимљив план за период "кад све ово прође".

Ваше илустрације у стилу некада популарних „домаћица" постале су апсолутни хит на друштвеним мрежама. Како настају? Да ли прво смислите стихове па онда цртате или обрнуто?

- Настају пре свега у добром расположењу! Наравно, прво смишљам текст. Што више игре речима - то боље и ефектније испадне на крају. Исто је и док их илуструјем.

Примећујемо доминантно шаљив тон, али врло често иза њега се крије и, условно речено „озбиљнија порука" - критка друштва или уврежених стереотипа. Да ли сте задовољни рецепцијом?

- Да, хумор је један од најважнијих "зачина" у свему овоме. Имати и слободно рећи своје мишљење је најнормалнија ствар и потреба сваког човека, а ја као уметник ето на тај начин, кроз хумор, најбоље успевам да изразим све оно што ме дотиче као грађанина. Добро сте запазили, има ту доста и критике свега онога што мислим да није добро у нашем друштву.

Мислите ли да је хумор важан као средство за релаксацију, растерећење и појединаца и заједнице у тренуцима кризе и напетости?

- Хумор је веома важна ствар и није случајно да највише заблиста у мрачном времену јер га људи тада највише траже. Ја сам, рецимо, своје прве песме за децу почео да пишем кад ми је било најтеже у животу, тамо деведесетих година. И тај нагон да растеретим себе од лудила које ме је тада окруживало вероватно је један од узрока што и сада то што радим.

Ви сте пре свега писац за (малу и велику) децу. Шта сада пишете? Колико Вам прија ова нова пажња и да ли она баца неко ново светло на Ваш укупан рад?

- Ја сам писац за децу и илустратор. Објавио сам до сада три збирке песама за децу Лет шашаве птице, Зрикни свет кроз розле ђозле, Лепо живи миш у биоскопу, затим збирку кратких прича за децу Шерпу сврби тесто, као и сликовницу о штетности наркотика Све су дроге бабароге.

- Илустровао сам како своје тако и књиге многих својих колега писаца.
Као члан удружења ''Игралиште Цветислава Тисића'' задужен сам за писање драмских текстова и израду сценографије, тако да тренутно пишем нови текст.

- Оволиком успеху са ''Куварицама'' се, искрено, нисам надао. Чак сам се у почетку устручавао да их објавим, мислећи да само ја још недостајем у мору свих тих духовитих објава које сам и сам пратио, ал' ето - сад ми је веома драго и прија ми наравно та размена позитивне енергије која још траје. Ово свакако не може да баци светло на мој досадашњи рад.

- Када се ово заврши и нормализује се стање, гледаћу на то као на једно лепо и непроцењиво искуство. Имам већ позив за изложбу кад се ово све заврши (надам се брзо), а пошто припремам збирку сатиричне поезије, вероватно ће доста стихова из ових куварица ''завршити" у њој.