Читај ми!

Милан Недић: Сретењски орден првог степена додељен Радио Београду је признање за цео РТС

Првог октобра 1924. године, покретањем програма станице Београд-Раковица почело је исписивање живописне историје Радио Београда, који је током деценија израстао у националну, културну и медијску установу највишег ранга. У октобру ће Радио Београд прославити читав век постојања, а јуче је одликован Сретењским орденом првог степена.

Гостујући у Јутарњем програму, Милан Недић, директор Радио Београда, напомиње да су осим Радио Београда, државно признање, Сретењски орден другог степена, добили и Хор „Колибри“, као и Музичка продукција – сви оркестри и хорови Музичке продукције – чији је директор Драгослав Фреди Станисављевић.

„То значи да је овај орден признање целом РТС-у, целом Радио Београду, свим запосленима у Радио Београду, и немојте ме конвенционално схватити, али морам да кажем да је то признање и онима којих се сећамо, од Миће Орловића који је почео у Радио Београду, па почео онда у телевизији 1958. године, до Рађе Марковића, Марка Марковића, Јордана Ивановића, Николе Караклајића, Драге Јонаш, значи свих оних славних, али и мање славних, али не и мање заслужних људи који су свој радни век уткали у 100 година Радио Београда“, наглашава директор Радио Београда.

С друге стране, признање заслужују и све колеге пензионери, сви запослени у Радио Београду јер то је у ствари доказ да је Радио Београд постао и остао храм културе, храм информисања, храм квалитетне музике и лепог говора, додаје Недић.

„Тако да ми се заиста поносимо тиме, желимо да сачувамо традицију, али гледамо и у будућност.“

Признања значе, али и обавезују

Радио Београда пре свега има обавезу према својим слушаоцима, зато мора да се прилагођава, напомиње Недић.

Интернет је сада постао најбољи пријатељ Радио Београда. Ми се налазимо у ФМ мрежи, у дигиталној ДАБ плус мрежи, али имамо и апликацију РТС звук која је доступна на свим мобилним телефонима. То значи да се прилагођавамо и млађој циљној групи, учимо их да слушају радио. А планирамо и да ту циљну групу проширимо и на дијаспору, да проширимо и на далеко већи број корисника. И ја очекујем да ће се то десити“, наводи гост Јутарњег програма.

Када је редовни програм Радио Београда кренуо 24. марта 1929. године и Јелена Билбија изговорила „Овде Радио Београд“, тада је у Београду и у Србији било 52 радиопријемника. Тада су се људи окупљали да слушају глас из велике кутије. Када се појавила телевизија, онда су се телевизори износили у двориште, стављали на прозоре у приземљу, око којих су се окупљале комшије да гледају. Када се појавио интернет, појавили су се интернет кафеи. Данас је све то доступно.

„Радио Београд се прилагодио и радио као медиј се прилагодио свим тим технолошким иновацијама и у овој четвртој индустријској револуцији сигуран сам да ће да се прилагоди и петој. Радио Београд тренутно производи 168 сати програма дневно. Имамо Први програм, Други програм, Трећи програм, Двестадвојку, четири тематска канала – Рокен ролер, Плетеницу, Вртешку – програм за децу, и имамо Џубокс – евергрин музику“, напомиње Милан Недић.

Обележавање јубилеја Радио Београда

Цела година ће бити посвећена обележавању великог јубилеја, стогодишњици постојања Радио Београда, на свим програмима. Дубравка Дуца Марковић планира да покрене један серијал емисија Време радија на Првом програму. У складу са својим програмским концептом то ће радити и Други програм РБ. Трећи програм води научне и теоријске расправе о радију као медију. У плану је и документарни филм о Радио Београду, као и пети тематски канал, Џезер.

„Ми имамо диван Биг бенд и богату фонотеку са џез стваралаштвом, а у тој фонотеци налази се неких 60.000 трака, 75.000 плоча, не знам колико ЦД-ова, и то је једно богатство. Зато и правимо тематске канале да би то богатство било доступно слушаоцима, а не да стоји у фонотеци“, напомиње директор Радио Београда.

Такође, биће организован и низ догађаја везаних за историјат Радио Београда, између осталог и издање поштанске марке, јер када је основан, радио је био везан за пошту и телеграф.

Крос Радио Београда биће посвећен јубилеју, а у плану је и низ концерата широм Србије, укључујући и два велика на Ташмајдану.

„Првог октобра планирамо да дочекамо и прославимо тај празник у нашој кући, што би се рекло. Повезаћемо Камену салу, чувени Студио 6 и Студио 13, где свирају Народни оркестар и Народни ансамбл – да направимо један програм и пустимо документарни филм после тога. У октобру бисмо такође организовали конференцију о ревитализацији радија као медија и будућности радија“, додаје Недић.

Слушаност радија

Дневни рич радија као медија износи око два и по милиона људи старијих од 12 година. Радио се највише слуша у колима, а Радио Београд има дигиталну ДАБ плус мрежу за све програме и тематске канале, јер нови аутомобили имају искључиво дигиталне пријемнике.

„Радио се слуша, није изгубио своју циљну популацију и циљну групу, али он мора заиста да се прилагођава. Мора да проналази неке путеве како би дошао до још већег броја слушалаца и рекао ми смо у преговорима да дођемо до још већег броја слушалаца и то би заиста нама много значило јер интернет је нешто мислило се да ће појавом интернета радио бити угашен. Не, напротив, радио од интернета очекује много и ја очекујем да радио прошири своју циљну групу слушалаца."

Радио је најслушанији у циљној групи старијих од 50 година, од свих радио станица, али цељ је и да се приближи млађој публици. да науче да слушају радио.

Апликација РТС Звук

На апликацији РТС Звук осим што може да се слуша музка, могу да се слушају и радио драме и програм за децу.

„Ми смо део РТС-а, ми смо радијски медијски јавни сервис. РТС је много учинио да Радио Београд добије услове како бисмо ми могли да производимо што квалитетнији програм. РТС Звук је везан и за Музичку продукцију РТС-а и за ПГП РТС-а, али ту могу да се пронађу садржаји сви који припадају радијском медијском јавном сервису“, наводи Милан Недић, директор Радио Београда.

уторак, 21. мај 2024.
22° C

Коментари

Re: Poreklo
Чије гене носе народи у региону
Imam novcic od 1 centa dole je vrednost ponudjena 6000 dinara
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
Imam mali novcic 1 cent
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
Косовски вез
Нематеријална културна баштина Србије – косовски вез
Prodajem
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара