Дан Народне библиотеке: нови депо, дигитализација и брига о националној баштини

Народна библиотека формирана је 28. фебруара у књижари Глигорија Возаровића, заслугом Јеврема Обреновића, брата кнеза Милоша и то без званичног акта о оснивању.

У новембру 1832. године, кнез Милош дозволио је штампање Српске историје, под условом да се један примерак задржи за „београдску Библиотеку". Данас је у њој више од sedam милиона књига.

У протеклој години примила је 95.000 јединица библиотечке грађе. Настављена је дигитализација, јачање научних ресурса и рад на повратку изгубљене баштине. Уз подршку Министарства културе планира се изградња депоа.

„Оно што је најважније у протеклој години за Народну библиотеку Србије то је да смо добили грађевинску дозволу за изградњу новог депоа од преко 10.000 квадратних метара, као и да смо поднели иницијативу да се на простору Меморијалног комплекса Косанчићев венац изгради иста онаква зграда која је постојала и пре 85 година јер је управо у току јавни увид“, наводи Јасмина Нинков, в. д. управника Народне библиотеке Србије.

Национална награда „Јанко Шафарик“ за допринос библиотекарству у Србији додељена је библиотекарки Добрили Бегенишић.

„Ја по основном образовању нисам библиотекар, него филолог, али случајно сам се нашла у библиотекарству и препознала се. Особи која је научно радознала, коју интересује српска култура, коју интересује повезивање српске културе и ширење преко граница ове земље, пружају се несагледиве могућности“, наглашава Добрила Бегенишић, добитница награде „Јанко Шафарик“.

Двадесетосми фебруар је Дан Народне библиотеке, али и Дан националне књиге.