Изложба „Strip made in Italy – Генерације" у Музеју Југославије – заједничка историја стрипа две земље

У Музеју Југославије отворена је изложба „Strip made in Italy – Генерације", посвећена историји и развоју италијанског стрипа. Поставка, чији су аутори Ђани Боно и Ђовани Русо, слојевитим приступом приказује и анализира његов развој, утицај и доприносе кључних протагониста свих фаза, од настанка до данашњих дана.

Тридесетих година прошлог века у лов на стрипове ишле су српске и италијанске генрације са подједнаким одушевљењем. Сви су волели Микија Мауса и Тајног агента Икс 9. Стрип у Србији паралелно се развијао са италијанским, каже Ђани Боно један од аутора изложбе.

„Не бих рекао да је тада било директног утицаја, више је то био суживот стрипа чији су аутори у Србији и Италији стварали без сазнања шта они други раде. И једни и други су до 1941. покушавали да направе добро, квалитетно дело. То су били истински мајстори попут Сергеја Соловјева, који се касније из Србије преселио у Италију и ту остао до краја живота. Међутим, шездесетих година се ситуација мења. У Србији се објављују нови италијански стрипови, као што су Блек Стена, Дијаболик, Алан Форд, чији наратив је непревазиђен. У то време неке приче Блек Стене писале су се у Србији и накнадно су објављиване у Италији и широм света“, објашњава Боно.

Стрип се временом мењао и данас више није онако популаран као што је то некада био.

„Данас стрип обједињује уметност, илустрацију и цртеж. Ми смо хтели да ова изложба буде омаж не само италијанским већ и српским уметницима. Зато смо представили поред Сергеја Соловјева и Бранислава Керца и Александра Зографа, који су објављивали стрипове и у Италији. Што се тиче италијанских аутора изабрали смо младе уметнике и тако смо покушали да покажемо колико је њихов приступ стрипу другачији, јер данашње генерације много мање читају и више их занима графички приказ и илустрација“, додаје Ђани Боно.

Изложба обухвата неколико тематских целина, које посетиоце воде на носталгично путовање у чудесан свет стрипа.

„Трећа тематска целина је најважнија, јер представља допринос чувеног писца Умберта Ека да стрип постане уметност. Осим што је био романописац он се бавио и семантиком. На овој изложби можемо да видимо како је на 20 страна анализирао текст једне стране стрипа. Основао је Салон стрипа и Линус и стрип пренео изван граница Италије“, истиче аутор изложбе.

Како су савремени аутори својим обрадама одали почаст класицима и какве су сада њихове авантуре читаоци могу да открију до 30. јуна на изложби италијанског стрипа у Музеју Југославије.