Kragujevac: Vladimir Kojanić i njegov otac ponovo imaju svoju kuću

Četrnaest godina života proveli su u kontejneru, leti 50 stepeni, zimi hladno. Opremljen sa dva kreveta, starim televizorom i stolom na kome su bile knjige i mala ikona Svetog Save, zaštitnica kuće i krsne slave, koju su Vladimir i otac poneli u novu kuću u kojoj sada imaju uslove za normalan život.

“Kuću smo osposobili, skoro sve je završeno ostalo je nešto još malo da se sredi kuhinja, instalacija i još neke sitnice, ali hvala Bogu i dobrim ljudima kupatilo je odrađeno“, navodi Vladimir Kojanić.

Njegov otac Zoran Kojanić dodaje: „Izleda mi kao da sam u nekom luksuznom hotelu, kao da mi se čini da nisam u svojoj kući da sam otišao negde na stranu”.

Vladimir je u međuvremenu dobio i stalno zaposlenje, ali i dalje, ne odbija ni jedan dodatni posao, sugrađani ga vole i često zovu kada je pomoć potrebna. Najveći deo onoga što zaradi daje na lekove za oca i sebe. Pored urođene epilepsije, oboleo je od astme i dijabetesa.

“Radim, ne odbijam ni jedan posao, obilazim manastire kao vodič, imam prodajni štand u varoši, pišem za pojedine novine, dosta radim i fizičke poslove gde god ima idem radim”, ističe Vladimir Kojanić.

Najteže životne trenutke prebrodio je kaže, zahvaljujući čitanju. Zainteresovanost za istoriju, religiju i geografiju, podstakla je Vladimira da postane autor više tekstova o crkvama i manastirima iz srednjeg veka. Njegova prva knjiga "Bratska ljubav" izašla je iz štampe 2020. godine tako što tekst, fotografije i dokumente štampariji slao preko Vajbera, a zahvaljujući jednoj ruskoj firmi dobio je i računar na kome je napisao novu knjigu.

Nakon emitovanja priloga u našoj emisiji pre četiri godine, javilo se mnogo ljudi koji su pomogli svojim donacijama, a na izgradnji kuće uključile su se i komšije.

“Najvažnije je bilo da on povuče taj prvi konac kad je on to odradio, narod je to prepoznao i svi smo bili tu da mu pomognemo”, rekao je komšija Slaviša Miličić.

I pored svih nedaća Vladimir nikad nije izgubio veru da će uspeti da ima bezbednu kuću. Posao i platu da bi mogao da kupi hleb i lek. Verovao je u dobre ljude, a oni su pomogli. Jedina kaže preostala želja je da se oženi i osnuje porodicu.