Moja lepa Srbija: Pozorišta Srbije

Narodno pozorište „Toša Jovanović" u Zrenjaninu najstarije je na Balkanu. Smešteno je u prelepoj baroknoj zgradi izgrađenoj na ostacima žitnog magacina, koja je danas pod zaštitom države kao spomenik kulture od izuzetnog značaja.

Zrenjaninci nisu jedini Vojvođani kojima su se glumci i avanture koje počinju onog trenutka kada se svetla ugase i zavesa podigne „uvukli pod kožu". I njihovi nešto severniji susedi Subotičani diče se dugom tradicijom pozorišne umetnosti.

Niško narodno pozorište nalazi se u prelepoj zgradi na Trgu Stevana Sinđelića. U njoj parelelno sa životom što pulsira na jednom od najprometnijih i najživljih gradskih trgova, teče pozorišni život... podiže se i spušta zavesa koja ova dva života razdvaja i spaja.
I pozorišta osnovana novijih datuma u Srbiji imaju čime da se pohvale. Glumci koji u njima rade hrabro koračaju i utiru put generacijama koje će tek doći, a njihov trud publika i te kako zna da ceni. Jedna od omiljenih lokacijadomaćih zaljubljenika u kulturu jeste pozorište u Zaječaru osnovano 1947. kao pozorište Timočke Krajine.

I tako, između iskustva i mladosti, loših i boljih dana, profesionalizma trupa i entuzijazma darovitih pojedinaca, teče pozorišni život u Srbiji. Zavesa se podiže i spušta, glumci izlaze da se poklone, a publika dolazi i na sat ili dva deli sa njima sudbine, drugačije od svojih, uobičajnih i svakodnevnih.

Tako je oduvek i bilo... Na „daskama koje život znače" uplitale su se i rasplitale niti stvarnosti i mašte, prošlih i budućih vremena, sadašnjosti i dana koji će tek doći. Tako je bilo i - tako će zauvek i biti...

Urednik: Vladimir Novaković
Tekst: Aleksandra Bogdanović
Kamera: Pavle Tanasijević
Montaža: Nemanja Radić