Opčinila me magija svetlosti i senke

Lazar je imao i prvo novogodišnje TV uključenje iz Toronta, za RTS u emisiji "Srbija na vezi", uoči dočeka Nove 2023. Od prošle godine član je Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), pa ga na početku razgovora pitamo da nam kaže nešto o sebi.

„Sa svega 18 godina doselio sam se u Kanadu na studije. Fotografija je moja strast još od detinjstva, što me je i navelo da nastavim formalno obrazovanje u toj oblasti. Nakon diplomiranja, krećem na novo akademsko putovanje u oblast urbanog planiranja, sa ciljem da proširim svoja znanja na Univerzitetu York", kaže Lazar.

 Kako ste se uopšte našli u svetu fotografije?

„Fotografija me je opčinila sa 15 godina kada sam dobio svoj prvi DSLR foto-aparat. Magija svetlosti i senke, naterala me je da nakon škole, potpuno sam, krenem napolje, da "uhvatim" ulice, zgrade, pejzaže i ptice. U želji da usavršim svoje veštine, upisao sam kurs fotografije u školi "Fabrika fotografa" u Beogradu, postavljajući tu prve temelje svom umetničkom izrazu. Tokom školovanja na koledžu Seneka, postao sam i član poznatog Toronto kamera kluba, najstarijeg foto kluba u Severnoj Americi koji je osnovan davne 1888. Kao član ovog kluba imao sam priliku da učim od iskusnih fotografa, da uživo i online učestvujem u njihovim foto-izletima, ali i da izgradim veze unutar fotografske zajednice. Na jednom od izleta, slikao sam najlepše magnolije koje su se ubrzo našle u "Ilustrovanoj Politici", u rubrici Fotografija nedelje.“

 Kakva su vam sećanja na studiranje u Kanadi?

„Preseljenje u Kanadu radi mog daljeg obrazovanja bilo je nezaboravno iskustvo. Imao sam sreće da proputujem i vidim, od Kvebeka gde sam posetio čuveni Ledeni hotel, potom Port Dover, Port Peri, Eloru… pa sve do St. Džejkobsa, gde sam fotografisao Menonite. Na Seneki sam u potpunosti uronio u svet fotografije, usavršavajući tehničke veštine i kreativnu viziju pod vođstvom iskusnih profesora i profesionalaca. Sada, dok prelazim na Univerzitet Jork za urbano planiranje, uzbuđen sam što ću otkriti svu složenost gradske dinamike, održivosti i razvoja zajednice, istražujući kako se i koliko "vizuelna pismenost" ukršta sa urbanim dizajnom.“

 Koje su sličnosti između fotografije i urbanizma?

„Fotografija i urbano planiranje dele zajedničku vezu čiji koreni leže u umetnosti. Pored toga, u oba slučaja, važna je postavka kompozicije, osećaj vizije kao i međusobna usklađenost objekata koji čine celinu. Obe discipline zahtevaju, razumevanje načina interakcije elementa unutar okvira fotografije ili unutar gradskog pejzaža u slučaju prostornog planiranja. Dok fotografija beleži trenutke u vremenu, urbano planiranje proširuje ovu ideju na oblikovanje okruženja tokom dužeg vremenskog perioda. I jedno i drugo zahtevaju pažljivo razmatranje međusobnog balansa i proporcija unutar celine, i na neki način pripovedaju kako bi u nama izazvali emocije, bilo kroz jednu sliku ili kroz raspored objekata u gradu.“

 Koje su razlike u načinu života između Srbije i Kanade, koje ste uočili do sada?

„U pogledu stila života, Srbija i Kanada su prilično različite. Upadljiva razlika leži u pristupu slobodnom vremenu i druženju. U Srbiji su kafići mesta susreta, mesta za razgovor i diskusiju, mesta gde jedni sa drugima delimo lepe i tužne događaje, gde se prijatelji okupljaju da uživaju u dugim razgovorima uz kafu ili kolač. Tu je uglavnom ležerna atmosfera, gde se oseća povezanost i drugarstvo.

U Kanadi je kultura kafe više u pokretu, ljudi imaju mnogo manje slobodnog vremena, pa se shodno tome i susreti među prijateljima najavljuju i planiraju i po mesec dana unapred.

Kanađani sa zadovoljstvom prihvataju aktivnosti na otvorenom, koristeći prednosti prirodnih lepota svoje zemlje za skijanje i planinarenje, a u letnjim mesecima idu na kampovanje. Nažalost, leto u Kanadi jako kratko traje, pa ga vrlo brzo zameni duga i hladna zima.

Nasuprot tome, Srbija se može pohvaliti boljom klimom, kao i bogatom istorijom i kulturnim nasleđem, sa festivalima koji slave sve – od muzike, knjiga i filma, do hrane i folklora. Volim da obilazim naše manastire, da odem na Taru ili Divčibare, a ponekad i u Drvengrad (Mokru Goru), to čarobno etno-selo izgrađeno po zamisli Emira Kusturice. “

   Lazar u Beogradu

Lazar za februarsko "Slovo" šalje fotografije iz Beograda, gde je otišao u posetu roditeljima i bratu koje nije video duže od dve godine, pa ga pitamo kako provodi vreme?

„Viđam se sa društvom iz osnovne i srednje škole, obilazim babu i dedu, fotografišem i idem u moje omiljeno pozorište Boško Buha, gde sam kao dete duže od 3 godine igrao u predstavi "Majstori, majstori". Nedavno sam tu gledao odličnu predstavu "Ubistvo u Orijent ekspresu", kaže Lazar.

Autor fotografija je Lazar Petrović.