Sećanje na harambašu Peru Tunguza

Borbu za slobodu svog naroda nastavio je i protiv Austrougarske posle aneksije Bosne i Hercegovine, a u dubokoj starosti, kao dobrovoljac u Prvom svetskom ratu prošao je sva stratišta, od odbrane Beograda do proboja Solunskog fronta.

Osim istorijskih udžbenika, sećanje na harambašu Pera Tunguza čuvaju i njegovi potomci.

"U našoj porodici, predanje o precima se prenosi sa generacije na generaciju, tako da sam dosta toga već znala, a u pripremanju izložbe  koristila sam se bogatom porodičnom arhivom, knjigama i stvaralačkim opusom Perinih sinova, Radovana, koji je bio doktor filosofije, doktorirao je u Briselu, kao i njegovog brata Danila, moga dede koji je bio francuski đak i studirao istoriju i geografiju u Dižonu i Grenoblu", kaže Nataša Gligorić, praunuka Pera Tunguza, autor izložbe.

Ustanak koji je incirao mladi Tunguz u Nevesinju, ubrzo se kao požar proširio na čitav region, što je dovelo do izbijanja Srpsko-turskog rata i nastanka tzv. Velike istočne krize.

"On je oličenje duha srpskog naroda, a taj duh je sačinjen od hrabrosti, rodoljublja i otpornosti. Taj gospodin je kao mladić ušao u pobunu protiv Otomanskog carstva, koje je bilo jako i ogromno, a ta Nevesinjska puška, koju je on pokrenuo, oslobodila je sve narode  Arno Gujon, direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju.

"Pero Tunguz je bio jedan od najbuntovnijih hajduka u 19. veku. On je uporno tražio da se ustanak što pre počne, jer je znao da je Crna Gora odlučila da pomogne ustanike, što je bilo veomna važno, jer u slučaju poraza, ustanici bi svakako bežali u Crnu Goru. Tu su se jedino mgli sakriti, u planinama Crne Gore", kaže Nenad Urić, istoričar.

Pero Tunguz preminuo je 1919. u Trsteniku, a njegovi posmrtni ostaci preneti su kasnije na brdo kod Uloga u Republici Srpskoj, gde je 1882. i započeo ustanak protiv Austrougarske.