Snaga srpske dijaspore

Srbi u rasejanju poseduju kapital i pamet, koji mogu da se koriste za razvoj otadžbine i za poboljašnje ugleda Srbije i srpskog naroda u svetu.

Premijer Vučević je moto sabora “Jedinstvo i snaga – Srbija” pretočio u metaforu, u kojoj je istakao:

“Kada pogledamo te tri reči, videćemo da one predstavljaju apsolutno životnu suštinsku jednačinu. Ta jednačina nas iz jedinstva vodi u snagu. Ne da bi se junačili, već snagu da bismo opstali kao narod. Nestajali su i veći narodi, a nisu nam brojevi neki optimistički. Snaga nam je potrebna da bismo preživeli kao narod."

Organizator manifestacije je Kabinet ministra Srbije bez portfelja zaduženog za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti odnosa sa dijasporom Đorđa Milićevića napravio je bogat program u kome je Srbija predstavila svoja dostignuća, rad na realizaciji Svetske izložbe Ekspo 2027. i na izgradnji Biotehnološkog centra Srbije za veštačku intelegenciju, kao i rad na povratku studenata, naučnika i stručnjaka kući.

U tri panela, o ulozi dijaspore u privrednom razvoju otadžbine, u ouvanju i razvijanju nacionalnog identiteta, kao i u predstavljanju Srbije u svetu, učestvovalo je stotinu delegata iz 30 zemalja.

Među njima su bili Aleksandar Stojanov iz Danske, Milan Đukić iz Mađarske, Vlastimir Vidić iz Minhena, Milojko Milanović iz Pariza, Rajko Salibegović iz Slovačke, Zlatomir Bodiroža, predsednik Saveza srpskih društava Slovenije, Stojan Stevanović, akademik iz Švajcarske, profesorka Svetlana Matić, akademik iz Austrije, Zoran Žugić, političar iz Severne Makedonije, dr Jelena Kiš iz Australije idrugi. Bilo je predstavnika dijaspore od Australije preko Evrope do Severne Amerike i Afrike.

Govoreći o snazi preivrede srpske dijaspore akademik Stojan Stevanović, predsednik Udruženja srpskih privrednika iz Švajcarske i Evrope, istakao je da u svetu postoji najmanje 50.000 srpskih biznismena sa svojim firmama i kompanijama.

„Srbi u rasejanju poseduju kapital i pamet, koji mogu da se koriste za razvoj otadžbine i za poboljašnje ugleda Srbije i srpskog naroda u svetu. Mi Srbi iz rasejanja imamo 11 pravih i deviznih milijardera. Svetska banka je procenila da naš ukupni kapital vredi preko 60 milijardi evra. A da je oko 10 milijardi evra spremno za investiranje u Srbiju i Republiku Srpsku. Mi iz Švajcarske to i činimo, gradimo naš zavičaj na Majevici”, rekao je Stojan Stevanović.

Drugi učesnici sabora podsetili su da srpska dijaspora kući u Srbiju šalje oko 5 milijardi evra godišnje kroz devizne doznake.

Da jednu milijardu šalju i ljudi porkelom iz Republike Srpske. Na pitanje šta Srbi iz rasjeanja mogu da doprinesu Svetskoj izložbi Ekspo 2027. Stevanović predlaže:

„Izgradimo Srpsku kuću dijaspore u Srbiji, podignimo prvi Muzej srpske dijaspore u Idvoru, mestu rođanje Mihajla Pupina, velikog naunika i srpskog patriote. U Idvoru postoji njegov muzej, njegova rodna kuća, tradicija poseta i potrebno je donacijama iz rasejanja da se izgradi izložbeni paviljon. U njemu bi bile predstavljene scene iz života iseljenika i gastarbajtera u zemljama najbrojnije emigracije Srba – iz SAD, Kanade, Nemačke, Austrije, Francuske, Skandinavije, Australije i Argentine. Imamo hiljadu dana do Ekspo 2027. i možemo da sakupimo novac i da izgradino prvi Muzej srpske dijaspore u Srbiji kao dar našoj matici”, kaže Stevanović, koji je ovu ideju preneo ministru Đorđu Milićeviću.

Na drugom panelu o uticaju srpske dijaspore na očuvanje i razvoj srpskog nacionalnog idenititeta predstavnici rasejanja su najviše govori o svojim aktivnostima kroz društvene organizacije. Tako je Svetislav Lazić, predstavnik Saveza Srba u Švedskoj rekao da ovaj savez postoji i radi 54 godine. I da okuplja 34 srpska udruženja i oko 7.000 članova.

U Austriji postoji oko 40 srpskih organizacija i asocijacija, a u Australiji 37 parohija SPC i nacionalnih organizacija.

“Srba u Slovačkoj ima oko 18.000 i četiri srpske organizacije. Ima puno ljudi koji dolaze u Slovačku u potrazi za poslom. S druge strane imamo status nacionalne manjine, pa nam to pomaže u organizaciji i radu udruženja kroz Fond za podršku nacionalnim manjinama. Organizujemo projekte koji se finansiraju tim sredstvima i to nam puno pomaže u očuvanju tradicije i našeg nacionalnog identiteta u Slovačkoj”, izjavio je predstavnik Rajko Salibegović.

Odlična saradnja Vlade Slovačke i Srpske nacionalne manjine u Slovačkoj deo su prijateljske politike zvanične Bratislave i Beograda. Nekada davno Srbi su spasli Slovačku od mađarizacije, a u moderno doba Slovačka pomaže Srbima da se odbrane od albanizacije.

Status nacionalne manjine imaju i Srbi u Mađarskoj, Rumuniji, Severnoj Makedoniji, gde imaju i svoje političke stranke i predstavnike, poslanike u državnim parlamentima. Srbi se kao autothoni narod, kako je rečeno na saboru, bore da dobiju status nacionalne manjine u Sloveniji i u Austriji.

“Nas u Austriji ima oko 300.000. Beč je sa 200.000 Srba danas glavni grad srpske dijaspore. Mi smo pet vekova deo austrijske istorije. Austrijsku himnu koju pevaju Austrijanci napisala je srpska pesnikinja Paula Preradović. Grad Beč pomaže srpske organizacije, a Grad Beograd ima Sporazum o kulturnoj saradnji sa Gradom Bečom. To su sve osnove za naše aktivnosti na razvoju srpskog nacionalnog identiteta. Međutim, potrebno je da mnogo damo od sebe kako bismo same Austrijance informisali da su Srbi deo njihove istorije i države”, rekla je profesorka Svetlana Matić, akademik iz Beča.

Ova autorka knjige “Srbi u Austriji” i knjige “Tragovi bečkih Srba”, predsednica je Austrijsko-srpskog kulturnog društva “Vilhemina Mina Karadžić”. Predložila je Saboru dijaspore i ministru Đorđu Milićeviću da Srbija u prestonici srpskog rasejanja otvori Srpski kulturni centar:

“Beč je nekada imao Srpsku kulturni centar, ali je on prestao sa radom. Potrebno je da oživimo ovu instituciju kao Srpsku kuću u kojoj ćemo domaćine Austrijance da upoznajemo sa srpskom tradicijom, kulturom i našim nacionalnim identitetom. Mi u austrijskom glavnom gradu imamo oko 50 destinacija po kojima mogu Srbi da se prepoznaju. Srpski kulturni centar bi bio naša institucija za razvoj nacionalnog identiteta i umetnosti”, predložila je akademik Svetlana Matić.

U dijaspori ima oko 2,5 miliona Srba u 159 država. Imamo stotinu crkava SPC, osamdeset ambasada Republike Srbije, 50 predstavništava, oko 200 klubova, udruženja, društava i saveza srpskog naroda. Srpski sabori održavaju se na svim kontinentima sveta. Najpoznati su sabor u Čikagu i sabor u Sidneju. Srbi u svetu imaju i 10.000 naučnika i stručnjaka, hiljadu umetnika i sportista. I kao što reče Ilija Tufegdžić, potpredsednik Saveza Srba u Austriji, takva “dijaspora je diplomatski predstavnik Srbije i na onom najvažnijem nivou – u kontaktu sa građanima zemalja u kojima žive, koji menjaju stav i uvreženo mišljenje o našoj zemlji”.

Na kraju jako uspešnog Sabora dijaspore u Begradu usvojeni su zaključci o nacionalnom jedinstvu, u kojima se, između ostalog, kaže:

“Svi zajedno ćemo raditi na prevazilaženju podela i jačanju jedinstva među našim sunarodnicima gde god oni živeli. Naš zajednički imenitelj je Srbija, naša trobojka simbol je našeg jedinstva. Ističemo neophodnost jedinstvenog pristupa u izveštavanju o ključnim nacionalnim i državnim pitanjima u svim medijima na srpskom jeziku”.

Istaknuta je i neophodnost jačanje patriotskog duha i osećaja pripadnosti među mladima, kako u matičnoj državi, tako i u rasejanju.

Ovaj nacionalni skup, koji je održan u Domu Narodne skupštine u Beogradu, nastavlja da funkcioniše i narednih nedelja i meseci, jer srpska dijaspora priprema obeležavanje Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave u rasejanju na svim kontinentima. Centralna proslava praznika u dijaspori biće održana 15. septembra u prostoru Generalnog konzulata u Minhenu, uz prisustvo više hiljada naših sunarodnika.