Историјско откриће у Бечу: Депеше из 1838. откривају праву позадину настанка "Турског устава“ за Србију

Милић наводи да је током истраживања у фонду Constantinopolj 1838, у условима строго ограниченог приступа због пандемијских мера без могућности копирања или електронског приступа - 2022. године, ручно фотографисао материјал, као и да његова даљa обрада докумената (транскрипција, превод, филолошка анализа и историјско-критичка интерпретација) представља значајан допринос савременој српској историографији, изучавању односа Србије и Великих сила, реконструкцији дипломатских процеса који су обликовали уставну еволуцију Србије, као и да важна историјска открића могу настати и изван институционалних истраживачких центара захваљујући истрајности и научној радозналости појединаца.

Током истраживања у Националном архиву Аустрије, у фонду Constantinopolj 1838, пронађен је досије дипломатије Хабзбуршке монархије који баца ново светло на околности доношења Хатишерифа из 1838. године, познатог у Србији као „Турски устав“. Ово откриће представља један од највреднијих докумената о српској историји 19. века пронађених у последњој деценији.

У питању је серија депеша које је аустријски представник у Цариграду, барон де Штурмер, слао кнезу Метерниху у Бечу. Документи датирају из децембра 1838. и садрже детаљне описе дипломатских преговора Русије, Османског царства, Аустрије, Британије и Француске око уставног уређења Кнежевине Србије.

 Русија и Порта главни креатори уставног решења

Откриће потврђује да је руски посланик у Цариграду одиграо пресудну улогу у убрзању и финализацији уставног акта. У депешама се недвосмислено наводи да је руска дипломатија „постигла потпун успех“, те да је одмах по добијању текста Хатишерифа извештај послат у Санкт Петербург специјалним куриром.

С друге стране, Порта је описана као „одлучна и чврста“, вољна да потпуно контролише процес одобравања устава и да не попушта под притисцима западних сила.

Ова комбинација руских иницијатива и турске одлучности показује да је српско уставно питање решавано у оквиру геополитичке равнотеже две велике силе, а не унутрашњом српском политичком вољом.

 Британија и Француска - дипломатски губитници

Један од најзанимљивијих делова пронађених докумената јесте отворена констатација да су Британија и Француска у српском питању доживеле „прави пораз“. Њихови покушаји да утичу на уставно решење Србије наилазили су на отпор Порте и били потиснути успехом руске дипломатије.

Британски амбасадор лорд Понсонби описан је као отворени противник руског утицаја, а депеше откривају да је у сваком руском успеху видео „нови разлог за нетрпељивост“.

Ово откриће потврђује познату историјску чињеницу: Србија је у 19. веку представљала једно од кључних жаришта супарништва великих сила.

 Како је кнез Милош доживео устав?

Посебно су вредни делови извештаја у којима се процењује реакција самог кнеза Милоша Обреновића. Према аустријским документима: већина народа би нови устав дочекала са одобравањем, али је кнез Милош „видевши да су му наде изневерене“ очекивано незадовољан, и постојала је бојазан да ће покушати да окупи своје присталице и супротстави се новом поретку. Историјски гледано, ова процена се показала тачном. Само неколико месеци касније, после низа конфликата са Саветом, кнез Милош је био принуђен на абдикацију.

 Зашто је ово откриће важно?

Ови документи представљају: најпотпунији познати страни опис настанка Турског устава, директан увид у односе Русије, Порте и Србије у пресудном тренутку, потврду да је Србија устав добила као резултат међународне дипломатије, а не унутрашњег консензуса, редак дипломатски доказ о прогнозама пада кнеза Милоша

Истраживање доказује да је крај 1838. године био један од најодлучујућих тренутака у развоју модерне Србије, тренутак у којем је међународна политика директно утицала на облик државне власти и структуру будућег политичког система.

"Пронађене депеше из 1838. године нису само архивски документ, оне су нови извор за разумевање настанка модерне српске државе. Ово откриће показује да се истина о кључним моментима наше прошлости често не налази у уџбеницима, већ у дубинама страних архива, тамо где дипломатске руке великих сила откривају право лице историје", истиче Милић.

 Биографија

Радован Б. Милић, добровољац у одбрамбеном рату на српском Космету, писац, песник, публициста и културни посленик из Словенских Коњица.

Значајан је књижевни стваралац и хуманиста и као такав, добитник је Златне значке за стваралачки допринос и ширење културе (2017.) коју додељује Културно просветна заједница Србије на предлог МСП, Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, као и „26. јулске награде“ града Аранђеловца за 2023. годину.

Уписан је у биографски лексикон знаменитих личности Цељско-засавске регије (2017), добитник повеље високог интернационалног признања Академије Иво Андрић из Београда (2017), редовни члан Матице српске и Удружења књижевника Србије, уредник двојезичног часописа Тагови-Следи, снивач и председник Српско словеначког културно хуманитарног друштва Сретење из Словенских Коњица.