Zadruga na grčki način – organsko i vetrovito uz dosta profita

U ataru Anavre, 2000. godine je izgrađen najveći vetropark u Tesaliji. Pod nazivom „Horse Rise“ (Trka konja), kompleks od 20 moćnih turbina snage 17 megavata šalje električnu energiju u centralnu distributivnu mrežu.

Seljani deo atara „gde je vetar izuzetno jak“ nisu tek tako dali – deo prihoda od prodate električne energije podjednako dobija svih 300 stanovnika, od kojih je troje zaposleno u vetroparku.

U mestu gde je, za razliku od klađenja na trkama konja, prihodovanje zagarantovano, sve je regulisano jasno osmišljenim idejama i preciznim dogovorom. Stanovnici godišnje među sobom podele oko 50.000 evra, što je deo profita koji im po dogovoru sa investitorom vetroparka pripada.

„Trku konja“ je izgradila španska kompanija „Gamesa“, a vetropark će se svakako širiti po vrhovima planine Otris, visoko iznad univerzitetskog grada, regionalnog privrednog centra i popularnog odmarališta poznatog našim ljudima – Volosa.

Osim eko-energije dobijene od vetra, Anavra je iz još jednog razloga „zeleno selo“. To postaje jasno dok se približavate ovom mestu sa samo nekoliko strmih uskih uličica i tavernom u centru, naravno, pored crkve i škole (to je isto kao kod nas).

Dakle, dok se penjete ka Anavri, putevima kroz šume i pašnjake planine Otris, koja je prirodno područje zaštićeno zakonom, srećete krave, ovce, koze i ostale životinje koje imaju prednost prolaska.

Između grickanja ukusnog planinskog bilja, neretko reše da se odmore baš na putu. Ili da lagano šetaju između i ispred automobila.

Stajemo, čekamo u terenskom vozilu, nastavljamo dalje... Do sledećeg stada. Takva praksa „čuvanja“ stoke meštanima omogućava proizvodnju kvalitetnog organskog mesa.

Desetine malih kamiona i hladnjača u samom selu spremno čeka u svakom trenutku novu isporuku, kako bi sveže i zdravo meso prevezla uglavnom do kupaca u Atini koji su spremni da za ovakvu robu i papreno plate.

O svojevrsnom „zelenom lancu proizvodnje organskog mesa“ za Internet portal RTS-a govorio je, kako ga meštani zovu – načelnik sela koji je, inače, po profesiji policajac, Kostadinos Kelafas

„Planina jeste strma i puna litica, ali ima i dovoljno plodnog zemljišta koje nam služi da uzgajamo biljke kojima hranimo stoku. Svi se bavimo stočarstvom, nema kuće koja nema stado“, rekao je Kelafas.

Iako bi selo moglo da dâ još doprinosa „zelenoj“ energiji postavljanjem solarnih panela, meštani su protiv toga, pošto su im ravnije površine neophodne za uzgoj kultura za stočnu hranu, takođe na organski način – bez pesticida, ali uz prirodno đubrivo.

„Đubrivo koje koristimo je isključivo stajsko đubrivo, od naše stoke, tako zatvaramo krug proizvodnje“, objasnio je naš sagovornik.

I dok prave malu pauzu u lokalnoj taverni uz tradicionalnu grčku kafu i cipuro, meštani Anavre čekaju nove porudžbine mesa, kojih je sve više, kao i računicu o dodatnom delu profita koji im sleduje – kada se postojeća „Trka konja“ pojača sa još moćnih vetroturbina.

Tekst je realizovan u okviru saradnje RTS-a sa programom Delegacije EU u Srbiji „Puls Evrope“.