Zašto je ćirilici mesto u onlajn prostoru i koje sve užitke to može da donese

Mnogi u komunikaciji i radu na internetu daleko češće koriste latinicu nego ćirilicu. Zamenik predsednika Upravnog odbora Fondacije Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) Dušan Stojičević nema dilemu da li je ćirilica dobrodošla na internetu ili ne.

„Mi smo kao fondacija posvetili dobar deo našeg rada, razvoju ćirilice, koja prirodno nije toliko vezana za organizaciju, tj. za onaj osnovni deo posla kojim se bavimo, to je Registar internet domena. Startujući sa .srb mi smo to nadogradili i svake godine imamo nekoliko tematskih događaja i nekoliko poklona za korisnike na internetu. To su fontovi koji su uglavnom problematični što se tiče ćirilice na internetu“, istakao je Stojičević.

Kada koristimo platforme kao što su Fejsbuk, Instagram, Tik-tok, od njihovih programera zavisi da li se podržava ćirilica, to jest da li ćemo moći da je koristimo tokom aktivnosti na tim platformama.

Prema rečima Dušana Stojičevića, kod upotrebe Votsapa, Vajbera i sličnih platformi, glavno je pitanje da li je ćirilica dovoljno dobro podržana i da li ona „putuje kroz“ te kanale komunikacije.

Koliko košta korišćenje ćirilice

„Kada smo kod mobilnih telefona, kada SMS kucate ćirilicom, više plaćate zato što vam treba više SMS poruka da biste rekli isto ono što biste ošišanom latinicom, to jest engleskim alfabetom uradili sa manjim brojem poruka i samim tim i uštedili novac. Da ne zalazimo u detalje o besplatnim tarifama“, poručuje Stojičević.

Prema njegovim rečima, upotreba ćirilice nekada može da nas košta živaca i nerava jer dobrih fontova ima ali su veoma retki pa se pribegava upotrebi zamene – ruskih fontova, koji nisu adekvatno pripremljeni.

Jedan od problema odnosi se na to kako se ćirilički domeni prikazuju na računaru.

Tako na primer, domen .srb je potpuno funkcionalan i može se koristiti bez ikakvih ograničenja.

„Jedno ograničenje je da će do njega doći oni koji znaju ćirilicu i to srpsku ćirilicu. Naravno, mi imamo u zemlji 20 i nešto manjina, naš .rs i .srb govore više jezika nego što mnogi znaju, a to je da jednostavno mi i u latinici imamo one ć, č, dž i ostale znake, a evo sad da kažem, znači Rusi, Ukrajinci, pa Bugari, Makedonci imaju svoje znake u .srb, znači proširena je tabela znakova, da i manjine mogu da koriste na svom pismu i da registruju domene“, objašnjava Stojičević.

Zamenik predsednika Upravnog odbora RNIDS-a naglašava da je ćirilica naše pismo, da ga koristimo u svakodnevnom životu i da bi trebalo da imamo i takve domene.

„To je samo jedan delić i o tome ću pričati na Danu internet domena Srbije, o ukupnom užitku korisnika u korišćenju ćirilice. Mi treba da negujemo ćirilicu zbog naše kulture i treba da je doživljavamo na internetu isto onako kako je doživljavamo i u redovnom, normalnom životu“, poručuje Stojičević i dodaje da upotreba ćirilice može da utiče na veću bezbednost jer će biti manje napada na domene koji nisu toliko vidljivi u svetu.