Idealno je vreme za sadnju lukovica kako bi nam bašte u rano proleće bile pune cveća

Ako hoćemo da lale u proleće krase naša dvorišta i saksije, jesen je pravo vreme kada se ovo lukovičasto cveće sadi, sve do prvih mrazeva. Iako ove lukovice miruju tokom zime hladnoća je osnovni uslov za njihovo cvetanje.

„Idealno vreme za sadnju lukovica jeste od polovine oktobra do polovine novembra. Ova godina je bila prilično topla i u oktobru su bile visoke temperature, prave prolećne, i nije greška da sadnju lukovica odložimo i za kasnije, čak i za decembar“, napominje Ljiljana Sudar, inženjer pejzažne arhitekture.

Lukovice se sade na dubini dve ili tri visine lukovice.

„Ako je lukovica visoka četiri, sadimo je na 12 centimetara dubine. Dno lukovice je ovo gde je venac, tu se razvija korenov sistem i to stavljamo u dno jamice“, objašnjava Sudar.

Lukovice ne podnose preterano đubrenje, pogotovo ne sa stajnjakom jer može da dođe do oštećenja, odnosno prenošenja fitopatoloških bolesti na samu lukovicu, što će kasnije da poremeti i cvetanje i lisnu masu.

„Zato je najbolje ako hoćemo da nađubrimo naš cvetnjak, da ga nađubrimo nakon vađenja sezonskog cveća. Posadimo dvogodišnje cveće, sačekamo jedno mesec dana i tek onda sadimo lukovice kako bi ih sačuvali od štetočina“, objašnjava pejzažni arhitekta.

Trebalo bi odabradi zdrave i krupne lukovice, jer što je lukovica veća sigurnije je da ćemo dobiti cvet. Posle precvetavanja lukovica formira „piliće“, odnosno mlade lukovice koje sledeće godine neće cvetati već će davati samo lisnu masu. Na jednoj lukovici se obično formira tri do pet „pilića“ u proleće.

Lukovice se vade posle precvetavanja kada dve trećine zelene mase bude suvo. Odlažemo ih na suvo mesto i čekamo jesen kada ćemo ih ponovo posaditi.

Da bi lukovičasto cveće lepo i pravilno raslo potrebno je da bude posađeno na osunčanom delu bašte i da se zaliva u toku sušnog perioda. Kako bismo što duže imali lale u dvorištu to možemo postići sadnjom vrsta koje se međusobno razlikuju po vremenu cvetanja.