Није битно само колико дуго спавамо, већ како спавамо

Стално нас подсећају новински чланци и објаве на друштвеним мрежама да би требало више да спавамо. Вероватно не морате поново да чујете – недовољно сна је лоше за ваш мозак, срце и опште здравље, а да не помињемо кожу.

Једна студија повезује шест карактеристика везаних за спавање и ризик од 172 болести. Како се наводи у истраживањима, група људи са лошим сном има 2,8 пута већи ризик од добијања Паркинсонове болести и 1,6 пута већи ризик од развоја дијабетеса типа 2.

Колико нам је сна потребно? И шта нам пуно спавања заиста може рећи о нашем здрављу?

Резултати су добијени на основу података више од 88.000 људи који су учествовали у студији.

Научници са Универзитета у Пекингу и Универзитета војне медицине у Кини проучавали су здравствене ефекте шест карактеристика везаних за сан: дужину, почетак, ритам, обим, ефикасност сна и учесталост буђења током ноћи.

Током просечног праћења од 6,8 година, откривено је да су 172 болести биле повезане са овим карактеристикама спавања, а многе су биле везане само за једну особину.

Да би све анализе биле потпуне у истраживањима коришћена је база података Националног истраживања о здрављу и исхрани Сједињених Држава (NHANES).

Испоставило се да је ритам спавања три пута у већој корелацији са болестима него трајање и почетак сна.

Термин „ритам спавања“ односи се на циклусе будности и сна, од тренутка када особа оде у кревет до тренутка када се буди сваког дана.

Виши аутор и епидемиолог Шенгфенг Ванг са Универзитета у Пекингу напомиње да је „време да проширимо нашу дефиницију доброг сна изван самог трајања“.

„Постојећа литература се несразмерно више бавила трајањем сна него на другим карактеристикама спавања“, пишу аутори студије, предвођени Ђименг Вангом са Кинеског војномедицинског универзитета.

Најнеправилнији ритмови спавања, за разлику од оних најдоследнијих, били су према резултатима студије, повезани са дијабетесом типа 2, примарном хипертензијом, хроничном опструктивном болешћу плућа, акутном бубрежном инсуфицијенцијом и депресијом.

Најјача повезаност између болести и сна, односно поремећаја сна била је код Паркинсонове болести.

Почетак и квалитет сна били су повезани са неколико болести. Људи који су одлазили у кревет после 00.30 имали су 2,6 пута већу вероватноћу да развију цирозу јетре у поређењу са онима који су одлазили у кревет пре 23.30.

Подаци добијени у истраживању резултат су монитора за сан који се могу носити, као и субјективних извештаја.

Скоро четвртина самопроглашених „дугоспавача“ заправо је спавала мање од шест сати ноћу. Резултати указују да ослањање искључиво на анкете, као што су то чиниле претходне студије спавања, можда није поуздано.

„Као што показују наше анализе, ова драматична погрешна класификација трајања спавања увела је значајну пристрасност у процени величине ефекта за бројне болести, укључујући мождани удар, исхемијске болести срца, кардиоваскуларне болести и депресивну епизоду и рекурентни депресивни поремећај. Наши налази наглашавају занемарени значај редовности спавања“, рекао је Ђименг Ванг са Кинеског војномедицинског универзитета.