Шта пише у леду са Монблана

До овог открића дошао је тим научника Француског националног центра за научна истраживања и Лабораторије за ледена језгра Института за истраживање пустиња у Невади. Научници су анализирали цев дугачку 40 метара у којој се налазио узорак леда узет још 1999. године са планине Dôme du Goûter, дела масива планинског венца Монблана.

Проучавање леда из глечера у Европи открило је пораст загађења оловом још из периода Римског царства. Изотопи кисеоника и водоника заробљени у овом леду пружају записе о климатским променама, што научницима омогућава да документују климу давних времена.

„Први пут смо пронашли прилично комплетан запис у леду Алпа о атмосферским падавинама и њиховом хемијском саставу који сеже све до мезолитског периода. То је важно, јер постоје два главна климатска стања – глацијално и интерглацијално. Подаци који нам дају запис о хемији атмосферских падавина током те огромне климатске промене говоре о најекстремнијим природним концентрацијама аеросола“, рекао је хидролог Џо Маконел из DRI Ice Core Lab.

Овде је локација посебно важна. Проналажење древног леда у Европи који датира из времена када је људска популација у том подручју расла даје стручњацима много прецизнија очитавања локалне животне средине кроз векове – путем честица прашине, морске соли, сумпора, чађи и још много тога – него лед сакупљен из удаљенијих региона попут Арктика.

Истраживано ледено језгро обухвата огроман распон историје, све до ловаца-сакупљача који су били широко распрострањени у тим просторима, па све до успона пољопривреде и припитомљавања животиња.

Лед даје истраживачима увид у прошлост: изгледа да су лета на Алпима била 3,5 степени Целзијуса хладнија него оком последњег леденог доба, а два степена Целзијуса хладнија широм западне Европе.

Праћењем концентрација фосфора (који ослобађају биљке), тим је утврдио промене вегетације током последњих 12.000 година. Шуме су се шириле у топлијим климатским условима, а опадале у модерним временима услед развоја и крчења земљишта.

„Занимљиво је пронаћи прво ледено језгро из европских Алпа које садржи нетакнут запис климе што се протеже кроз садашњи топли период од десет хиљада година до веома различите климе последњег леденог доба“, рекла је геонаучница Сузан Пројнкерт са Универзитета Гренобл у Француској.

Након четврт века складиштења, старост леденог језгра је тек сада процењена коришћењем најновијих техника хемијске анализе, као што је мерење нивоа изотопа угљеника и аргона.

Истраживачи такође анализирају нивое морске соли како би пратили промене у обрасцима ветрова током времена и развили боље климатске моделе који повезују морску со, обрасце облака и сунчево зрачење.

„Ако заиста желите да се вратите и испитате сва могућа климатска стања, прошла и будућа, потребан вам је модел који обухвата праву климатску варијабилност. Да бисте проценили колико су модели добри, морате бити у могућности да их упоредите са запажањима. И ту долазе до изражаја ледена језгра", рекао је Маконел.