Нафтне мрље невидљиве за закон – од 90.000 изливања, скоро ниједна није кажњена

Све мрље од нафте које су са бродова уочене помоћу сателита крше закон јер прелазе дозвољене границе загађења најмање за три величине, показало је ново истраживање Универзитета Флориде. Многе од ових мрља настају као резултат намерног испуштања тзв. „каљужне“ воде – мешавине нафте и воде из машинског одељења – како би се стабилизовао брод.

„Ниво непријављивања загађења је огромна непознаница. Дуго се тврди да једнака количина нафте потиче из природних извора, али најновија истраживања изнова показују да то није тачно за већи део света“, рекла је др Елизабет Етвуд из Поморске лабораторије у Плимуту.

„Шокантно је чути о овом екстремном нивоу токсичног загађења изазваног изливањем нафте са бродова, као и о застрашујућем степену непријављивања“, истиче Хуго Тагхолм, извршни директор организације “Oceana UK”.

Обимна анализа научника заснована на стотинама хиљада сателитских снимака мрља у светским морима од 2014. до 2019. показала је да је 20 одсто – односно 90.411 – мрља потекло са бродова и да су укупно покривале површину приближно величине Италије. Утврђено је и 21 појас велике густине мрља дуж главних поморских рута. За поређење, два одсто је потекло са нафтних платформи и цевовода, нешто више од шест одсто из природних извора на дну океана, док је остатак дошао са копна или неидентификованих бродова.

„Наши подаци показују да ови инциденти представљају трајна и распрострањена кршења“, рекао је Ијан Макдоналд, пензионисани професор океанографије са Универзитета Флориде и коаутор рада.

Истраживачи наводе да је ово први пут да реални подаци потврђују да правилно третиране испусте није могуће видети на сателитским снимцима.

„Ово сугерише да је испуштање кљужне воде дугогодишњи проблем у светским океанима“, рекла је Кери О’Рајли, водећи аутор истраживања са Универзитета Флориде.

Ипак, само мали број ових загађења је санкционисан у складу са међународном конвенцијом MARPOL о спречавању загађења са бродова.

„Тешко је замислити случај у којем би пролазна мрља од нафте довела до регулаторне акције“, рекао је Макдоналд, објашњавајући да је време и трошак подношења тужбе против финансијски моћне бродске компаније често непремостива препрека.

У европским водама, и поред тога што ЕУ има строжа правила од MARPOL-а и користи сателитске системе, спровођење закона је и даље неуједначено, са ограниченим казнама и ретким тужбама, упозорио је Европски ревизорски суд у марту.

„У нашој недавној ревизији мера ЕУ у борби против загађења мора од стране бродова, закључили смо да загађујући бродови и даље могу да промакну. Посебно смо утврдили да земље чланице проверавају мање од половине потенцијалних мрља откривених сателитским системом ЕУ. На крају, потврђено је загађење у само седам одсто случајева“, изјавио је Николаос Милионис, члан ЕРА задужен за ревизију.

Ревизори су закључили да је загађење са бродова озбиљан проблем и да је, с обзиром на то да је више од три четвртине европских мора загађено, амбиција ЕУ о „нултом загађењу“ како би се заштитили здравље људи, биодиверзитет и рибљи фондови – недостижна.

У другом новом истраживању сателитских снимака приобаља шест западноафричких земаља у периоду од 2021. до 2022, др Етвуд је утврдила да је 16 одсто мрља, површине еквивалентне 28.800 фудбалских терена, потекло са бродова. У истом периоду није забележен ниједан инцидент од стране међународних органа за морско загађење у водама Бенина, Гане, Обале Слоноваче, Сијера Леонеа, Либерије и Тога.

Стручњаци упозоравају да ови хронични изливи нафте угрожавају морски живот.

„Све видљиве мрље треба сматрати штетним по морску средину, посебно јер чак и трагови нафте наносе штету планктонским организмима који чине основу морског ланца исхране“, рекла је О’Рајли.

„Појединачно, количине нафте су прилично мале, али када узмемо у обзир све поморске саобраћаје – а број бродова и појава мрља расте – кумулативни ефекат је свакако значајан“, рекао је Макдоналд.

Већина овог загађења потиче од испуштања каљужне воде. Наиме, нафта и потенцијално токсичне течности из машинског одељења се скупљају у најнижој тачки брода. Ова вода мора се редовно одстрањивати, јер ако се остави, може угрозити стабилност брода и проузроковати корозију. Законски је дозвољено испуштање такве воде у море ако се претходно третира у сепаратору нафте и воде, којим велики бродови располажу, али то се не дешава увек.

„Неки бродови су у лошем стању, и каљуга се непрестано пуни. Процес преко сепаратора траје, а да би се држао корак са количином, сепаратор се често заобилази. Или је просто покварен“, рекао је један морнар који је желео да остане анониман.

Каљужна вода се може и истоварити у луци ради третмана, али то је скупо.

„Комерцијални притисак у бродарству је огроман. Све се врти око профита и сваке уштеде. Боравак у луци је најскупљи део путовања – луке наплаћују разне таксе, пилотирање, и све што дуже траје, више кошта“, објаснио је морнар.

Такође је довео у питање да ли има довољно инспектора у лукама да контролишу бродове и њихове евиденције о испуштању нафте.