Živ pečen – Marija Mandić i Katarina Begović o ulozi SPC u debatama o rodno senzitivnom jeziku

Lingvistikinja Marija Mandić je na početku, povodom skupa „Srpski identitet, srpski jezik i Zakon o rodnoj ravnopravnosti”, istakla da je rodno osetljiv jezik u tradiciji srpskog jezika, odgovorila da li je to „neprirodna jezička struktura”, govorila o dinamici donošenja Zakona, ali i o nejasnoćama i nedoslednostima u Zakonu:

„Zakon o rodnoj ravnopravnosti podržava određene intervencije u jeziku pa je pitanje po kom osnovu je to neprirodno. Ja sam protiv kaznene politike Zakona za osobe koje ne žele da koriste rodno osetljiv jezik, a zalažem se da to bude dozvoljeno osobama koje žele da ga koriste.”

Docent Katarina Begović je naglasila da je jedan od zaključaka skupa da je Zakon o rodnoj ravnopravnosti protivustavan:

„Zakonom se uvodi rodna perspektiva, a rod u srpskom jeziku nema značenje koje mu se ovde dodeljuje. U 37. članu Zakona stoji da mora da se donese rodno osetljiv jezik koji je u skladu sa gramatičkim rodom. To ne znači ništa. Problem je pravni, Ustav Republike Srbije ne poznaje kategoriju roda, a drugi problem je obligatornost koja se zakonom nameće.”

Begovićeva je istakla da je doktor nauka, a po Zakonu mora da bude doktorka nauka.

O socijalnim femininativima

Katarina Begović je govorila i o socijalnim femininativima (ženskim zanimanjima) u srpskom jeziku:

„Mediji prenose senzacionalistički, nisu problem samo femininativi, nije sporno da li mi imamo tvorbene mogućnosti da izgradimo femininative, sporno je to da li ih uvodimo nasilno.”

Begovićeva je navela da je upotreba ženskih zanimanja obligatorna za nju kao ženu, dok neko ko oseća rodni identitet drugačiji od onog što bismo očekivali polom „moći će da bira da li će biti doktor ili doktorka, a ja ne mogu”.

Lingvistkinja Mandić je ocenila da žene u društvenom životu teže da budu vidljivije, a da je pitanje da li je imenica u muškom rodu semantički neutralna, to je podložno promenama. Za razliku od nje, Begovićeva misli da se ravnopravnost ne postiže isticanjem:

„Insistiranje na ekspliciranju semantičke komponente zapravo dovodi samo do markiranja, jer kada čujem da su došli govornici i govornice, meni to para uši, jer za mene govornica i dalje nema značenje žene koja govori.”

Da li je srpski jezik diskriminatoran

„Mene čudi profesor Sreto Tanasić kada kaže da srpski jezik nije diskriminatoran. Odakle uopšte ta optužba? Jezik ne može biti diskriminatoran, ali upotreba jezika može biti diskriminatorna. Ja sam takve stvari primetila u govoru javnih ličnosti, političara”, jasna je Marija Mandić.

O učešću patrijarha Porfirija na skupu o jeziku

Lingvistkinja Mandić je rekla da ne razume kolege i koleginice koji podržavaju učešće crkvenih lica na naučnom skupu:

„Crkva funkcioniše po nekim drugim kriterijumima. Naravno da Crkva treba da iznese stav, ali često osuđuje, a baš Crkva treba da razume pokret koji se bori za rodno osetljiv jezik.”

A Begovićeva misli da sveštena lica koja su učestvovala na skupu nisu prilazila temi iracionalno:

„Crkva treba da iznese stav kao bilo koja druga kulturna institucija. SPC se osetila ugroženo zbog Zakona o rodnoj ravnopravnosti, zato je i reagovala. Ovim zakonom će i Crkva, koja je osnivač različitih medija, morati da poštuje rodno osetljiv jezik ukoliko postoji obligacija.”

Katarina Begović ipak je stava da oni koji nemaju lingvističko obrazovanje ne bi trebalo da se uključuju u rasprave o jeziku:

„Naravno da jezik pripada svima svima, ali norma jezika ne može da pripada svima. Ja sam i ranije koristila metaforu: to što umem da držim nož ne znači na mogu nekoga da operišem.”

***

Govorilo se i o rodno osetljivom jeziku u udžbenicima, da li je ovde u pitanju nekontrolisano popunjavanje vokabulara, da li je problem što prilikom pravljenja Zakona nisu dovoljno konsultovani srbisti...