Dr Milašinović: Dobre vesti iz Uneska, Srbija bliža novim upisima na listu svetske baštine

Kandidati iz celog sveta će od Komiteta za svetsku baštinu Uneska, čija proširena 47. sednicu u Parizu, traje do srede 16. jula, saznati da li je prepoznatna izuzetna vrednost njihovih znamenitosti u kulturi i prirodi. Srbija trenutno ima pet zaštićenih i 11 lokaliteta na listi u procesu potvrđivanja statusa. Koji lokaliteti bi mogli još da se nađu na listi Svetske baštine za Jutarnji program je govorio dr Goran Milašinović, predsednik Nacionalne komisije za saradnju sa Uneskom.

Prvi zaštićeni lokaliteti iz Srbije bili su Stari Ras i Sopoćani, upisani na trećoj sesiji Uneska 1979. godine. Našu zemlju su već posetile komisije Uneska koje su proveravale Smederevsku tvrđavu i Đerdap, kao kandidate za listu. Od 2021. godine, Srbija je navela jedanaest lokaliteta za koje Vlada Srbije namerava da aplicira za upis u Svetsku baštinu.

Doktor Goran Milašinović ističe da Smederevsku tvrđavu nismo kandidovali kao tvrđavu, već kao poslednju prestonicu srpskih vladara, što ima potpuno drugi ugao.

„Sva dokumentacija koja je bila neophodna za nominaciju je poslata. I mi smo dobili obaveštenje iz Uneska da su primili dokumentaciju. Kad dobijemo takvo obaveštenje, a ne unapred odbijanje ili neki komentar koji je negativan, mi znamo da su nam dobre šanse“, navodi dr Milašinović.

Kada je reč o Đerdapu, on se nalazi na Uneskovoj listi svetskih geoparkova od 2020. godine. Posle četiri godine uobičajen je postupak revalidacije prostora kako bi se ustanovilo kako se njime upravlja, dodaje gost Jutarnjeg programa.

„Strahovali smo da nećemo možda proći revalidaciju, zato što smo prošle godine imali ozbiljne zamirke u vezi sa održavanjem, manjak ljudi, upravljača itd. Međutim, pre nekoliko dana, dobili smo vrlo pozitivan izveštaj i mi očekujemo da će 2026. godine, kada je definitivna potvrda Đerdapa kao geoparka, biti pozitivno rešena.“

Takođe, ističe dr Milašinović, i u pogledu dokumentacije koja je poslata za pirotski ćilim dobijen je pozitivan odgovor da će se naći na listi nematerijalne kulturne baštine.

Sudbina spomenika na Kosovu i Metohiji

Zbog poteškoća u upravljanju i konzervaciji lokaliteta, kao i zbog političke nestabilnosti Unesko je 2006. godine zaštitio Pećku Patrijaršiju, Manastir Dečani i Gračanicu, Crkvu Bogorodice Ljeviške u Prizrenu.

Glasanje o tome da li će dalje ostati na listi ugroženih spomenika kulture obično se odlučuje poslednjeg dana zasedanja, objašnjava dr Goran Milašinović.

„Naša delegacija je u Parizu i naš cilj je uvek da podnesemo izveštaje, budući da mi podnosimo izveštaje za te spomenike kulture, a ne takozvana država Kosovo, jer ona nije članica Uneska, a Srbija jeste. I taj izveštaj izrađuje naš Republički zavod za zaštitu spomenika i kulture.“

U našem interesu nije da se o tome glasa i diskutuje, napominje dr Milašinović, budući da su unutar komiteta i države koje su priznale državu Kosovo i koje bi verovatno pokrenule i statusno pitanje.

„Otkad su stavljeni na listu ugroženih dobara, svake godine se potvrđuje, i nadam se da će biti i ove godine. Nemamo nikakve signale da se to neće dogoditi. Sva druga dobra dobijaju izveštaj jednom u deset godina, a ona koja su u opasnosti svake godine. Mi upozoravamo, šaljemo pisani izveštaj kako se sve krši. Održavanje nije moguće bez lokalne zajednice i to je upravo slaba tačka svega“, ističe dr Goran Milašinović, predsednik Nacionalne komisije za saradnju sa Uneskom, na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.