Научници из Винче мењају наше животе – спасавају Теслине рукавице, проналазе начине за раст биљака у космосу

Када су у Музеју Николе Тесле установили да су се на једном пару Теслиних рукавица појавили микроорганизми, одмах су их послали на Институт за нуклеарне науке Винча, где су их научници, користећи технологију зрачења, стерилисали и спречили даље пропадање. Овом методом стерилисали су и ципеле из 15. века, винске чепове, српске ћилиме, паркете.

„Ово је врло необичан поступак, обично само конзерватори и кустоси брину о предметима, али овде се указала потреба да се укључе и друге струке и да научници помогну да се сачува научникова заоставштина. Све рукавице које су биле у близини ових су третиране гама зрацима, а онда су поново узети узорци. Установљено је да више нема гљивица које су потенцијално опасне по предмете и за људе који рукују предметима“, објашњава Ивана Зорић, виши кустос Музеја Николе Тесле.

У оквиру Лабораторије за радијациону хемију и физику постоји посебна јединица, која се бави стерилизацијом медицинских средстава, хране и културне баштине.

„Они такође раде анализу икона. И са Патријаршијом имамо потписан споразум. С друге стране, Лабораторија за радиоизотопе је јединствена лабораторија која се бави производњем радиофармацеутика који се користе у дијагностичке и терапеутске сврхе код пацијената са малигним обољењима и примењују се на јако великом броју пацијената, што код нас, што у Републици Српској“, каже Марија Јанковић, заменик директора Института Винча.

Научник данас мора да буде и менаџер

У Институту за нуклеарне науке Винча ради око 550 научника и доктораната. Екипа РТС-а посетила је четири центра изврсности, чији пројекти имају директну примену у привреди, индустрији и медицини.

Међутим, тамо где настају чуда, нема довољно средстава за фундаментална истраживања, а за пројекте који имају примену у свакодневном животу добијају се средстава од Европске комисије. Милош Огњеновић, виши научни сарадник Центра за наномагнетне и радиобележене материјале, каже да сваки научник данас мора да буде и менаџер, да познаје и право и економију и све што је у вези са реализацијом пројекта.

„Ми покушавамо да направимо материјале који грејањем убијају ћелије канцера, а поред тога за њих качимо различите радионуклиде који зрачењем убијају те ћелије, тако да имамо дуалну терапију малиних тумора. Ми радимо и свашта друго, покушавамо да вршимо мониторинг загађајућих супстанци у храни, као што су различити пестициди или ево популаран афла токсин“, истакао је Огњеновић.

Стално се истражују ствари важне за основне људске потребе. Зато је, на пример, важно, каже Весна Ђорђевић, научни саветник овог института, развити методе за утврђивање ботаничког порекла меда, да ли је одређено пиће аутенично и где је произведено, да ли је брашно обојено.

„На пример, астронаути нешто морају у неком тренутку да поједу. Осим тога што им је запаковано, било би добро да могу да поједу и нешто свеже. На пример, неку салату или неко поврће. То је јако тешко у затвореним условима, неприступачним, где немате природне изворе светлости. И стога је веома важно да направимо вештачке изворе светлости, али да направимо једну врсту светлосног рецепта како да направимо материјал који ће дати тачно одређене светлосне ефекте који помажу процесе клијања биљке, сазревања биљке и слично“, наводи Весна Ђорђевић, доктор физичко-хемијских наука и научни саветник Института за нуклеарне науке Винча у Центру изузетних вредности за конверзију светлосне енергије.

Научни сарадник тог центра Весна Максимовић каже да су сви у колективу пуни ентузијазма, поготово због енергије коју доноси 150 младих докторанада.

„Сви ови материјали могу се примењивати у свемирским бродовима, могу се примењивати у реакторима. Имамо пројекат из Међународне агенције за атомску енергију, тај пројекат је управо завршен“, рекла је Весна Максимовић, научни саветник руководиоца Лабораторија за материјале и члан Центра изузетних вредности Центра за синтезу, процесирање и карактеризацију материјала за примену у екстремним условима.

Иако се чини да су истраживања у Институту Винча далеко од свакодневице, научници доказују да наука није резервисана само за лабораторије, већ има моћ да мења наше животе.