Milan Nedić: Sretenjski orden prvog stepena dodeljen Radio Beogradu je priznanje za ceo RTS

Gostujući u Jutarnjem programu, Milan Nedić, direktor Radio Beograda, napominje da su osim Radio Beograda, državno priznanje, Sretenjski orden drugog stepena, dobili i Hor „Kolibri“, kao i Muzička produkcija – svi orkestri i horovi Muzičke produkcije – čiji je direktor Dragoslav Fredi Stanisavljević.

„To znači da je ovaj orden priznanje celom RTS-u, celom Radio Beogradu, svim zaposlenima u Radio Beogradu, i nemojte me konvencionalno shvatiti, ali moram da kažem da je to priznanje i onima kojih se sećamo, od Miće Orlovića koji je počeo u Radio Beogradu, pa počeo onda u televiziji 1958. godine, do Rađe Markovića, Marka Markovića, Jordana Ivanovića, Nikole Karaklajića, Drage Jonaš, znači svih onih slavnih, ali i manje slavnih, ali ne i manje zaslužnih ljudi koji su svoj radni vek utkali u 100 godina Radio Beograda“, naglašava direktor Radio Beograda.

S druge strane, priznanje zaslužuju i sve kolege penzioneri, svi zaposleni u Radio Beogradu jer to je u stvari dokaz da je Radio Beograd postao i ostao hram kulture, hram informisanja, hram kvalitetne muzike i lepog govora, dodaje Nedić.

„Tako da mi se zaista ponosimo time, želimo da sačuvamo tradiciju, ali gledamo i u budućnost.“

Priznanja znače, ali i obavezuju

Radio Beograda pre svega ima obavezu prema svojim slušaocima, zato mora da se prilagođava, napominje Nedić.

„Internet je sada postao najbolji prijatelj Radio Beograda. Mi se nalazimo u FM mreži, u digitalnoj DAB plus mreži, ali imamo i aplikaciju RTS zvuk koja je dostupna na svim mobilnim telefonima. To znači da se prilagođavamo i mlađoj ciljnoj grupi, učimo ih da slušaju radio. A planiramo i da tu ciljnu grupu proširimo i na dijasporu, da proširimo i na daleko veći broj korisnika. I ja očekujem da će se to desiti“, navodi gost Jutarnjeg programa.

Kada je redovni program Radio Beograda krenuo 24. marta 1929. godine i Jelena Bilbija izgovorila „Ovde Radio Beograd“, tada je u Beogradu i u Srbiji bilo 52 radioprijemnika. Tada su se ljudi okupljali da slušaju glas iz velike kutije. Kada se pojavila televizija, onda su se televizori iznosili u dvorište, stavljali na prozore u prizemlju, oko kojih su se okupljale komšije da gledaju. Kada se pojavio internet, pojavili su se internet kafei. Danas je sve to dostupno.

„Radio Beograd se prilagodio i radio kao medij se prilagodio svim tim tehnološkim inovacijama i u ovoj četvrtoj industrijskoj revoluciji siguran sam da će da se prilagodi i petoj. Radio Beograd trenutno proizvodi 168 sati programa dnevno. Imamo Prvi program, Drugi program, Treći program, Dvestadvojku, četiri tematska kanala – Roken roler, Pletenicu, Vrtešku – program za decu, i imamo Džuboks – evergrin muziku“, napominje Milan Nedić.

Obeležavanje jubileja Radio Beograda

Cela godina će biti posvećena obeležavanju velikog jubileja, stogodišnjici postojanja Radio Beograda, na svim programima. Dubravka Duca Marković planira da pokrene jedan serijal emisija Vreme radija na Prvom programu. U skladu sa svojim programskim konceptom to će raditi i Drugi program RB. Treći program vodi naučne i teorijske rasprave o radiju kao mediju. U planu je i dokumentarni film o Radio Beogradu, kao i peti tematski kanal, Džezer.

„Mi imamo divan Big bend i bogatu fonoteku sa džez stvaralaštvom, a u toj fonoteci nalazi se nekih 60.000 traka, 75.000 ploča, ne znam koliko CD-ova, i to je jedno bogatstvo. Zato i pravimo tematske kanale da bi to bogatstvo bilo dostupno slušaocima, a ne da stoji u fonoteci“, napominje direktor Radio Beograda.

Takođe, biće organizovan i niz događaja vezanih za istorijat Radio Beograda, između ostalog i izdanje poštanske marke, jer kada je osnovan, radio je bio vezan za poštu i telegraf.

Kros Radio Beograda biće posvećen jubileju, a u planu je i niz koncerata širom Srbije, uključujući i dva velika na Tašmajdanu.

„Prvog oktobra planiramo da dočekamo i proslavimo taj praznik u našoj kući, što bi se reklo. Povezaćemo Kamenu salu, čuveni Studio 6 i Studio 13, gde sviraju Narodni orkestar i Narodni ansambl – da napravimo jedan program i pustimo dokumentarni film posle toga. U oktobru bismo takođe organizovali konferenciju o revitalizaciji radija kao medija i budućnosti radija“, dodaje Nedić.

Slušanost radija

Dnevni rič radija kao medija iznosi oko dva i po miliona ljudi starijih od 12 godina. Radio se najviše sluša u kolima, a Radio Beograd ima digitalnu DAB plus mrežu za sve programe i tematske kanale, jer novi automobili imaju isključivo digitalne prijemnike.

„Radio se sluša, nije izgubio svoju ciljnu populaciju i ciljnu grupu, ali on mora zaista da se prilagođava. Mora da pronalazi neke puteve kako bi došao do još većeg broja slušalaca i rekao mi smo u pregovorima da dođemo do još većeg broja slušalaca i to bi zaista nama mnogo značilo jer internet je nešto mislilo se da će pojavom interneta radio biti ugašen. Ne, naprotiv, radio od interneta očekuje mnogo i ja očekujem da radio proširi svoju ciljnu grupu slušalaca."

Radio je najslušaniji u ciljnoj grupi starijih od 50 godina, od svih radio stanica, ali celj je i da se približi mlađoj publici. da nauče da slušaju radio.

Aplikacija RTS Zvuk

Na aplikaciji RTS Zvuk osim što može da se sluša muzka, mogu da se slušaju i radio drame i program za decu.

„Mi smo deo RTS-a, mi smo radijski medijski javni servis. RTS je mnogo učinio da Radio Beograd dobije uslove kako bismo mi mogli da proizvodimo što kvalitetniji program. RTS Zvuk je vezan i za Muzičku produkciju RTS-a i za PGP RTS-a, ali tu mogu da se pronađu sadržaji svi koji pripadaju radijskom medijskom javnom servisu“, navodi Milan Nedić, direktor Radio Beograda.