Изложба „У рату не мирују музе“ – како је нацистички режим археолошко благо Србије подређивао својој идеологији

Ове године се низом догађаја, обележава 160 година од првих археолошких ископавања у Србији. Народни музеј у Београду је посебну пажњу посветио овом јубилеју, кроз многобројне активности. Најновија је изложба „У рату не мирују музе“, којом аутор, археолог др. Александар Бандовић открива позадину нацистичих археолошких ископавања током Другог светског рата на нашим просторима.

Када етика изостане, наука постаје оруђе пропаганде, један је од главних закључака Банодовићеве изложбе. Уводни део изложбе говори о намерама нацистичког режима да подреди историју својој идеологији, док су археолози у тој идеји покушавали да пронађу сопствену корист.

„На који начин је једна наука била употребљена и злоупотребљена у Другом светском рату и на који начин је прошлост заправо коришћена и злоупотребљавана као један позив за мобилизацију у Другом светском рату“, објашњава Александар Бандовић, кустос и аутор изложбе.

Документација, фотографије и предмети који су пронађени током ископавања у Србији 1942. и 1943. године, на Калемегдану и у Црној Бари, поред свог археолошког значаја, сада у себи носе и контекст Другог светског рата.

„Најбољи пример за тако нешто, односно употребе у пропаганди, је пример Дупљајских колица из Градског музеја Вршац, која су због присуства четири свастике, четири кукаста крста, као праисторијског симбола који се јавља у различитим културама, од Северне Америке, Азије, Европе, сада добила посве другу вредност“, напомиње аутор изложбе.

Бандовић истиче да је за нацистичку Немачку, Србија нажалост била посебан пројекат, у смислу пљачке, присвајања културне баштине и њеног идеолошког тумачења.

Такво насилно прилагођавање историје бацило је сенку на изворно значење артефаката пронађених у том периоду на просторима Србије, које Бандовић представља кроз ову изложбу.