Зборници „Српска књижевност од 1991. до 2021“ – научни радови о одликама српске књижевности последњих деценија
Фонд за науку финансирао је двогодишњи пројекат под називом „Српска књижевност од 1991. до 2021: Идентитет, траума, сећање“. Окупио је истраживаче Филолошког, Филозофског и Факултета политичкин наука Универзитета у Нотингему и Института за књижевност и уметност, како би се темељније истражила савремена српска књижевност.
Резултат истраживања је трокњижје Српска књижевност 1991 – 2021. Зборници садрже двадесет и четири научна рада аутора неколико факултета и института из конзорцијума научноистраживачког пројекта, на српском и енглеском језику. Пројекат је важан за јавност и посленике културе због тога што се бави књижевношћу нашег доба, српском књижевношћу која је настала од времена распада Југославије до данас.
„Морамо приметити да је књижевност изгублила своју некадашњу друштвену улогу и функцију, утицајност, али са друге стране исто тако морамо приметити да она не одустаје од места које јој је рекао бих, цивилизацијски кодирано. Дакле, књижевност је уметност свих уметности. Зашто? Зато што у себи сублимира све облике људског знања, осећања, традиције, погледа на свет и тако редом. Тако да се и то данас упорном трагачу може указати у савременој српској књижевности“, наводи професор Михајло Пантић.
Избор најбољих одломака савремене српске књижевности Деценије после, прво је издање такве врсте код нас. Доноси седамдесет текстова исто толико аутора.
„Научни резултати који су изложени у овим издањима показали су да је српска књижевност заправо као ретко када одговорила на изазове времена. Дакле има много писаца, и они су заступљени и у овом ридеру и у нашим научним тесктовима, који су се бавили живом актуелном тематиком на начин који је примерен књижевној уметности“, истиче проф. др Тихомир Брајовић, руководилац пројекта са Фололошког факултета Универзитета у Београду.
„Реконфигурација идентитета нам је показала да за различите струке из својих углова могу да сарађују ради расветљавања одређеног друштвеног феномена“, напомиње проф. др Небојша Петровић са Филозофског факулетета Универзитета у Београду.
Истраживачи су ушли, како кажу, у непрегледно море продукције, како би видели шта су то битне одлике српске књижевности у протеклим деценијама. У ту сврху организоване су и трибине, дебате, научни скупови, радионице.
Коментари