Od reklama do kilograma – šta sve utiče na dečju ishranu

U britanskom istraživanju naučnici su izračunali da su posle reklama deca pojela 58 kalorija više u grickalicama i 73 kalorije više za ručak nego pre. Nutricionistkinja Branka Mirković napominje da i odrasli isto čine, ali da proizvođači rade svoj posao i reklamiraju proizvode, ali naše je da naučimo mladu populaciju i odrasle da vode računa šta jedu i kako biraju hranu. Ali naravno da moramo biti svesni tog uticaja, napominje gošća Jutarnjeg programa.

„Na godišnjem nivou adolescenti prime negde oko 8.300 reklamnih poruka, dok deca preko 4.000. To je jako veliki broj. Ali uticaj između, na primer, reklama za brzu hranu, za nezdravu ishranu, i sa druge strane, influencera i reklama koje se tiču zdrave hrane, imaju potpuno različiti efekat. Znači da je očigledno sama reklama posledica nečega, a ne uzrok“, ističe Miljan Premović, stručnjak za marketing i iskustvo potrošača.

Na primer, kod promocije zdrave hrane na isti način, kod dece sklone takvom načinu ishrane, ne povećava se unos, dok sa druge strane, kod brze hrane postoji. Najčešće, naročito što se tiče brze hrane, najviše reklama se konzmira preko Jutjuba, a nešto manje na Tik-toku, i još manje na Instagramu.

Takođe, postoji dosta reklama koje su u suštini vrlo sofisticirane i nisu direktne, napominje Premović.

Imaju li roditelji mogućnost da zaštite svoju decu

Roditelji nisu jedini koji mogu da utiču na decu, napominje nutricionistkinja. Sve odrasle osobe koje na bilo koji način utiču na decu, od obdaništa do škole, pa i mediji, trebalo bi da edukuju decu kako da biraju. Ipak, na kraju kada nastane problem sa prekomernom težinom, svi se obraćaju nutricionistima.

„Mi radimo na tome da ljudi redukuju kilograme, ali uglavnom radimo i na promeni navika i na edukaciji šta je to zdrava hrana i kako da se bira. Dolaze mi deca sa insulinskom rezistencijom, 12-13 godina, hipertenzijom, ali tu nisu samo reklame krive“, smatra Mirkovićeva.

Problem uvek mora da se posmatra na više nivoa – potreba za hranom, želja za hranom, potreba za ukusima, socijalno okruženje, kako se deca hrane u kući, u vrtiću, u školi.

„Kada neko dete zbog zdravstvenih potreba promeni navike, i počne drugačije da se hrani, pa mu pričamo o nekim lepim kutijama u kojima se nosi hrana, kao što rade Japanci i neke druge nacije, oni to prihvataju i onda odeljenje krene njih da kopira“, napominje nutricionistkinja.

Marketing nije samo reklama

Suština marketinga nije samo promocija kroz prodaju, to je složen i dugotrajan proces razvijanja određenih vrednosti, a jedan od kanala promocije su i masmediji, ne samo televizija, već i društvene mreže, napominje Premović.

„U početku kroz masmedije postojao je sadržaj pa je bilo dodatno nekih reklama. A kako vreme ide, sve više je u stvari reklama sa nešto malo sadržaja. I tu razliku je neophodno bukvalno da uče i roditelji i deca. A vrlo često su deca svesnija toga nego što su sami roditelji“, naglašava gost Jutarnjeg programa.

To su okolnosti vremena u kojem živimo i zato je neophodno da se potrudimo i naučimo, kako roditelji, tako i deca, kako da funkcionišemo. Kompanije imaju pravo da promovišu svoje proizvode, ali potrošač treba da zna okolnosti u kojima živi i da odabere najbolje za sebe.

S druge strane, napominje nutricionistkinja, niko ne sprečava ustanove i one koji treba da brinu o zaštiti zdravlja da propagiraju drugačiji način života.

„Nekada je čovek znao da ide kroz šumu i da izabere šta je zdravo, šta nije zdravo, šta je trulo ili jestivo. Mi sad moramo da naučimo da kada idemo kroz prodavnice da čitamo deklaracije. Niko nas ne sprečava da se sami zaštitimo, niko nas ne tera da to kupujemo, ali moramo da naučimo da biramo“, naglašava Branka Mirković na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.