Искуство усвајања постаје подршка другима – љубав као најјачи темељ

„Оног тренутка када смо супруг и ја донели одлуку о усвајању, трагали смо за било каквом информацијом о томе. Налазили смо само за становишта струке, али искустава родитеља није било. Због тога се већ тада родила та идеја да ми то променимо, јер је људима потребна подршка“, каже Кристина, односно „Усвојена мама“ како гласи њен налог на Инстаграму.

Упркос томе што има прегршт корисних информација за све будуће „усвојене родитеље“, уз много позитивних коментара има и оних негативних.

„Очекивали смо све то. Знамо да се у Србији раније, нажалост, мање причало о томе. Данас се надамо све више. Јављају нам се парови, питају, траже додатне информације. Нама је циљ био да помогнемо онима који се двоуме да ли да уђу у цео тај процес“, наводи Никола.

О томе које су најчешће предрасуде у вези са усвајањем, Кристина каже да будуће „усвојени родитељи“ највише плаши све у вези са питањима: „Да ли размишљате о моменту када ће вас питати за биолошке родитеље?“ и „Да ли се бојите да ли ће неко кренути да их тражи?“

„Када смо донели одлуку, то је био природан моменат. Одлучили смо да ће наша комуникација са ћерком бити апсолутно транспарентна и то је и поента профила – да схвате да дете које одраста у потпуној љубави и ви кроз ту љубав правите јако стабилан темељ, онда и када дође тај тренутак он ће проћи лако“, истиче Кристина.

Што се околине тиче, Никола каже да није било ни осуда ни предрасуда.

„Ми смо имали апсолутну подршку породице и пријатеља. Игром случаја, наши блиски пријатељи су неколико месеци пре нас ушли у цео процес и то нам је дало и подршку и додатне информације. Сви око нас су најпозитивније могуће реаговали“, навео је Никола, на шта је Кристина додала да је бака њеног супруга одрасла у сиротишту и да је јако топла жена пуна љубави што виде и у својој ћерки.

Социјални радници фантастично раде свој посао

Обоје су похвалили Центар за социјални рад, где су им читав процес олакшали, радници су веома отворени, дају одличне савете и припремили су их за одређене ситуације.

„Ми смо кроз школицу родитељства сазнали из каквих породица долазе та деца и то није нимало бајковито. Ипак, социјални радници су са нама прошли сваку ситуацију. Који год смо имали изазов имали смо слободу да све оно што превазилази наша знања можемо да се обратимо њима за помоћ“, истакла је Кристина.

Описала је и искуство када су ушли у „најтишу собу“.

„Јако је необично када уђете у просторију у којој има десет беба и ниједна не плаче. Провели смо неко време унутра и за све то време сви су тихи и гледају вас и чекају тренутак да им се неко обрати“, присећа се „усвојена мама“.

Никола каже и да им је родитељство дошло природно и сматра да не постоји никаква разлика између њих и биолошких родитеља.

И за будуће „усвојене родитеље“ имали су пар савета.

„Стрпљење, разговор, заједничка одлука, подршка породице. То су најбитнији фактори које један пар треба да узме у разматрање и заједно се договори око њих“, наводи Никола.