U čemu grešimo u vezi sa kortizolom – čuvenim hormonom stresa

U poslednje vreme mnogo se govori o visokim nivoima kortizola i navodnim problemima koje on izaziva. Međutim nivo kortizola ne predstavlja zdravstveni problem za većinu ljudi, uprkos tvrdnjama koje često viđamo na društvenim mrežama. Velnes influenseri okrivljuju kortizol za mnoštvo bolesti, uključujući nadimanje, umor, razdražljivost i preterano „naduvena“ lica i struk.

Ali ove tvrdnje proizilaze iz ogromnog pojednostavljenja – a ponekad i pogrešnog predstavljanja – načina na koji naš organizam funkcioniše. U stvari, nadimak „hormon stresa“ za kortizol je pomalo pogrešan, naglašava dr Triša Pasriča, kolumnistkinja Vašingon posta.

Kortizol je hormon koji se oslobađa kao odgovor na stres. Pomaže u upravljanju reakcijom tela, koja je često protivupalna. Kortizol ne izaziva stres, a efekte hroničnog stresa regulišu mnogi drugi molekuli i hormoni osim kortizola.

Kortizol takođe ima mnoge vitalne uloge tokom dana. Na primer, oslobađa glukozu u krvotok kada nam je potrebna dodatna energija i pomaže nam da se probudimo ujutru.

Dakle, zato ne treba da ubijamo glasnika – posebno ne onog koji čak i ne isporučuje paket koji očekujemo.

Pravi uticaj stresa i kortizola

Kada govorimo o kortizolu, stres je obično osnovna briga.

Decenijama istraživanja utvrđeno je da hronični stres, reakcija našeg tela na emocionalne i fizičke izazove, utiče na naše zdravlje: može povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti do 1,6 puta. Stresni događaji u detinjstvu, naročito, izgleda da imaju ogroman uticaj na rizik od bolesti u odraslom dobu.

Ali važno je znati da je većina ubedljivih naučnih studija merila stres jedino pomoću anketa, kao što su stres na poslu, zlostavljanje ili društvena izolacija. Nisu merili nasumične nivoe kortizola, iz krvi ili pljuvačke, koji daju daleko merodavnije rezultate. Iako postoji nekoliko situacija kada su od pomoći, nivoi kortizola se ne smatraju zlatnim standardom merenja hroničnog stresa.

U studijama koje su se bavile nivoom kortizola i stanjem organizma, istraživači nisu pronašli direktnu vezu. Takođe, postoji širok spektar nivoa koji bi se smatrali normalnim, u zavisnosti od našeg cirkadijalnog ritma, lekova koje možda uzimamo, prisustva drugih bolesti, pa čak i rutinskih aktivnosti kao što je vežbanje.

Da li kortizol čini da nam lice bude „naduveno“

Na društvenim mrežama, neki korisnici tvrde da možete „detoksikovati“ svoje telo od povišenog kortizola i smanjiti nadutost lica. Ove tvrdnje su često praćene upečatljivim fotografijama lica osobe „pre“ i „posle“. Zovu ga „lice sa kortizolom“.

Ali „lice sa kortizolom“ nije to što nam govore – barem ne onako kako ga zdravi ljudi obično opisuju na društvenim mrežama.

Međutim, kao i mnoge pseudo-velnes mudrolije, i u ovoj u osnovi ima zrno istine. Veoma visok nivo steroidnih hormona u telu može dovesti do Kušingovog sindroma. Ovo se može desiti kada nadbubrežne žlezde proizvode previše kortizola ili kada neko uzima visoke doze steroida iz medicinskog razloga, kao što je autoimuna bolest ili rak. Znaci Kušingovog sindroma uključuju, između ostalog, izrazito zaobljeno lice.

Prošle godine, komičarka Ejmi Šumer rekla je da ima Kušingov sindrom nakon što su mnogi ljudi komentarisali promenu izgleda njenog lica dok je bila u emisiji „Večerašnji šou sa Džimijem Falonom“. (Gde je otkrila da je primila injekcije steroida.)

Ako ste zabrinuti zbog Kušingovog sindroma, važno je obratiti se lekaru. Ali u većini slučajeva kada ne uzimate visoke doze steroidnih lekova, malo je verovatno da će to biti odgovor: Kušingova bolest je retka i pogađa otprilike 40 do 70 ljudi od jednog miliona.
Ali onda... šta je sa onim ubedljivim fotografijama pre i posle „lica sa kortizolom“?

Najjednostavnije objašnjenje su ukupne promene težine (da ne spominjemo da živimo u dobu manipulacije slikama bez napora). Takođe imajte na umu: neki od dodataka koji promovišu korist od snižavanja kortizola uključuju sredstva za spavanje, što takođe može objasniti neka prijavljena poboljšanja otečenih očiju, raspona pažnje i razdražljivosti tokom dana.

Šta je važno znati

Ako vas interesuju suplementi koji obećavaju da će popraviti „visoke nivoe kortizola“, najpre se zapitajte, zbog čega ste zaista zabrinuti? Da li se stalno osećate napeto ili iscrpljeno? Da li mislite da se nešto promenilo u vašem fizičkom izgledu? Ako pogledate malo iza dimne zavese priče o kortizolu, to može pomoći i vama – i vašem lekaru – da istraži naučno podržane uzroke simptoma koje osećate i da dobijete adekvatnu pomoć, savetuje doktorka Pasriča.