Да ли се лек за неплодност може наћи у тањиру

Данас је проблем инфертилитета веома велики у Србији. Кажу да сваки пети пар има проблем са зачећем. Фактори су многи, између осталог, проблем је и неправилна исхрана, што показују и параметри када парови дођу на преглед, напомиње др Верослава Станковић.

„Повећана гликемија, инсулинска резистенција Хашимото тироидитис, проблеми са тромбоцитима поред  других гинеколошких проблема.  Већина тих проблема може да се реши правилном исхраном и суплементацијом, јер су у ствари неправилна исхрана и стил живота и довели до тих проблема“, додаје др Станковић.

Поремећај гликорегулације често називамо инсулинска резистенција, напомиње докторка, али инсулинска резистенција је нешто друго и има додатне симтоме, међутим, свакодневне обавезе, стрес који нас окружује, доводи до пораста кортизола, који пак доводи до пораста шећера у крви и следствено томе пораста инсулина. Тако креће тај зачарани круг који доводи до поремећаја других хормона, наглашава гошћа Јутарњег програма.

Сан и неплодност

Квалитет и количина сна такође значајно утиче на неплодност, истиче др Станковић. Мелатонин утиче на инсулин и доводи до баланса кортизола и инсулина.  Идеално би било да се на спавање крене најкасније до 11 сати јер тада креће лучење мелатонина. Поред тога, шест до осам сати сна се сматра оптималним да се наш организам опусти.

„Ако легнете у 4 сата ујутру, а већ у 5 креће инсулин да се лучи, у 4 не можете да заспите, креће кортизол, значи ми ујутру имамо једну хипергликемију, односно повећан ниво шећера у крви", објашњава докторка

Заједнички јеловник

Сваки пар који се бори са неплодношћу је специфичан и зато се и исхрана прилагођава њиховим потребама, али им се прави заједнички јеловник, јер морају да прате једно друго, напомиње докторка.

„Значи, како су у том процесу вантелесне заједно, морају да буду заједно и у погледу исхране. Мењују се количине, понека намирница се додаје, односно одузима, зависно и од личног укуса или алергија, или неподношење појединих намирница, али и ту морају они да се међусобно прате“, додаје докторка.

Поред тога, не своди се све само на исхрану, већ и на физичку активност. Стрес је немогуће елиминисати, али може се научити како да се носимо са њим и да му не дозволимо да превлада, као и да се различитим физичким вежбама смањи лучење кортизола.

„Генерално, исхрана је свима нама фактор који доводи до низа болести, па и до правилног зачећа. Млађе генерације су често на фаст фуду која има доста шећера и доста засићених масти, и онда се све чешће срећу са проблемом зачећа. Родитељи би требало да размишљају о својој деци за неку будућност и да им причају како би требало да се хране, једноставно да превенирају све болести и да постану баке и деке“, истиче проф. др Верослава Станковић на крају гостовања у Јутарњем програму.