Развијен нови тест крви који дијагностикује синдром хроничног умора

„Ово је значајан корак напред. Знамо да неки пацијенти пријављују да их игноришу или им чак говоре да је њихова болест ‘само у њиховој глави’. Први пут имамо једноставан тест из крви који може поуздано идентификовати синдром хроничног умора – што потенцијално може трансформисати начин на који дијагностикујемо и лечимо ову сложену болест“, каже молекуларни биолог Дмитри Пшежетски са УЕА.

Откриће буди наду код оних који траже одговоре за свој хронични бол, вртоглавицу и симптоме налик грипу, али више независних стручњака и организација остаје опрезно према овим бројкама.

Аластер Милер, пензионисани лекар који није учествовао у истраживању, каже да је такав ниво тачности „готово нечувен за ову врсту теста, тако да је ово прилично изузетна тврдња“.

„Бојим се да би ово могло да се испостави као још један лажни зрак наде, лансиран са много помпе, који ће нереално подићи очекивања пацијената“, додаје Милер.

За разлику од ранијих истраживања крвних тестова за ЦФС, нова студија се ослања на бројне биомаркере, а не само на један или два. Ипак, „јак системски“ сигнал који је пронађен код тешко погођених пацијената био је јак само када се упореди са здравим особама.

Студија није анализирала крв особа са умереним или благим обликом ЦФС, нити пацијената са другим стањима која могу изазвати сличне симптоме. Све то је неопходно за развој правог дијагностичког теста.

Статистичар Кевин Маконвеј, који такође није био укључен у истраживање, објашњава да „нема гаранције“ како би тест функционисао код људи са другим хроничним болестима, попут рака или аутоимуних поремећаја.

Раније ове године, научници су прегледали постојећа истраживања о биомаркерима у крви код ЦФС и закључили да, иако још увек не постоји практичан тест, нови резултати показују обећавајуће потенцијале за будућу клиничку примену.

Када ће се то догодити, остаје непознато. Годинама уназад, научници широм света испробавали су различите приступе дијагностиковању ЦФС, са различитим степеном успеха.

Недавно истраживање заснива се на епигенетским променама, које се дешавају када наше окружење или понашање промене начин на који се наши гени изражавају.

Научни тим је тестирао епигенетске регулаторе код 47 пацијената са тешким обликом ЦФС и 61 здраве особе исте старосне доби. Коришћењем 200 ових маркера, тестови су могли тачно да идентификују особу са ЦФС у 96 одсто случајева.

Један од разлога зашто је ЦФС тако тешко дијагностиковати јесте тај што су његови симптоми изузетно променљиви на готово сваки начин. Данас није познато да ли сви пацијенти пате од истог основног узрока или више различитих узрока доприноси истој патологији. Такође, постоји много преклапања са другим стањима.

У саопштењу поводом недавног истраживања, званичници МЕ Асоцијације Велике Британије наводе да је епигенетско профилисање „важан корак напред у потрази за дијагностичким тестом из крви.“

Међутим, ефикасан дијагностички тест мора бити високо осетљив и специфичан за то стање.

„У овом случају, потребно је да знамо да ли је абнормалност доследно присутна у веома раним фазама ЦФС, као и код особа које дуго болују од благог или умереног облика ЦФС“, наводе истраживачи.