Србија у 2022. години – од референдума до барикада

Јануар: Референдум о промени Устава у области правосуђа

На почетку године за нама, 16. јануара, одржан је референдум у Републици Србији, на ком су се грађани изјашњавали о промени Устава у области правосуђа.

Референдумско питање је гласило: "Да ли сте за потврђивање Акта о промени Устава Републике Србије?", а грађани су се изјашњавали заокруживањем одговора "да" или "не". 

Право гласа имала су 6.510.323 гласача, а на референдум је изашло њих 1.995.215. Срби са КиМ на гласање су морали у Рашку, Нови Пазар, Врање и Куршумлију.

Према коначним резултатима које је РИК oбјавио, "да" је заокружило 59,62 одсто, а "не" 39,35 одсто гласача. Будући да је већина изашлих на референдум одговорила потврдно – изгласана је промена Устава. 

Фебруар: Порфирије нови патријарх српски

Свети архијерејски сабор СПЦ изабрао је 18. фебруара митрополита загребачко-љубљанског Порфирија за 46. патријарха српског. Порфирије је устоличен дан касније у Саборној цркви у Београду.

Деведесетогодишњи монах Матеј из манастира Сисојевац извукао је коверту са именом новог патријарха из књиге Светих јеванђеља, у ком су се налазиле коверте са именима тројице кандидата који су имали највише гласова.

Патријарх Порфирије се обратио верницима први пут након избора за поглавара Српске православне цркве позивајући на молитву и благослов за све вернике светосавске цркве, све људе добре воље и за читав свет.

"Данас, призивајући благослов Божји на сву браћу и сестре, децу наше светосавске цркве и на све људе добре воље и на читав свет молим све да се моле Богу за моју маленкост, да заједно, идући путем којим су пропутили наши свети преци удостојимо се царства небеског", рекао је Порфирије у првом обраћању верницима по избору за патријарха.

Патријарх Порфирије устоличен је у октобру и у трон архиепископа пећких и патријараха српских у Пећкој патријаршији. Чин хиротонисања одржан је на празник Покрова Пресвете Богородице, уз саслужење више архијереја СПЦ.

Март: Почетак суђења Беливуковој групи

Уз јаке мере обезбеђења, судску стражу и припаднике Жандармерије са дугим цевима, какве нису виђене од суђења за убиство бившег премијера Зорана Ђинђића, почетком марта почело је суђење деценије Беливуку и Миљковићу.

Прво рочиште је каснило три сата пошто је стража сваког од оптужених детаљно претресала из безбедносних разлога. Полиција је такође са посебно дресираним псима проверавала и ходник, судницу и околне просторије из предострожности.

Оптужницама се ова група терети за седам бруталних убистава, трговину дрогом, недозвољено држање и ношење оружја, силовање и отмицу.

За убиства, поред Беливука и Миљковића, оптужено је још 11 припадника групе, а цела оптужница обухвата скоро тридесет особа.

Оптужница је заснована највећим делом на информацијама са апликације "Скај" за мобилне телефоне, међу њима аудио и видео снимци и фотографије бруталних убистава, које су посредством међународне правне помоћи из Француске достављене нашим правосудним органима.

Ово суђење је и даље у току, на рочиштима је било доста контроверзних изјава – међу којима су признање оптуженог сарадника Срђана Лалића да је група Беливук–Миљковић одговорна за рушење у Савамали.

Изјава која је највише узбуркала јавност је свакако део Лалићевог исказа о кривичним делима у којем је навео да је група као највећу претњу видела председника Србије Александра Вучића, чију ликвидацију су и планирали. Рекао је да је од припадника групе чуо да је вођа Кавачког клана Радоје Звицер послао пет милиона евра за свргавање власти у Србији.

Април: Месец избора 

У Србији су 3. априла одржани парламентарни, председнички, градски избори у Београду и Бору и још 11 општина. Право гласа на председничким и парламентарним изборима имало је 6.502.307 бирача.

На председничким изборима Александар Вучић је освојио 58,59 одсто гласова, други је по броју гласова био Здравко Понош са 18,39 одсто, а за њим лидер ДСС-а са 5,95 одсто гласова.

Када је реч о парламентарним изборима, највише гласова освојила је листа "Александар Вучић – Заједно можемо све", затим "Мариника Тепић – Уједињени за победу Србије", док је трећепласирана била листа "Ивица Дачић – премијер Србије". На изборима је учествовало укупно 19 изборних листа од којих је 12 прешло цензус.

Недуго након београдских избора, средином априла, пажњу јавности привукао је састанак председника државе и лидера СНС-а Александра Вучића и председника Странке слободе и правде Драгана Ђиласа.

Мај: Председник положио заклетву за други мандат

Председник Србије Александар Вучић 31. маја положио је заклетву у Народној скупштини за други председнички мандат.

Поручио је да жели да буде председник свих и председник за све, први у обавезама, а последњи у привилегијама, да ради више, да не тражи више за себе, али апсолутно све за Србију.

Навео је да ће приоритет бити "мир, стабилност, независност у одлучивању, слобода, сигурност, здравље, Европа, рад, рад и рад".

"Србија јесте и биће управо оно, и само оно, што ми од ње направимо", рекао је Вучић парафразирајући Марка Аурелија.

Јун: Пеговори са радницима "Фијата" 

Почетак јуна обележили су преговори Владе Србије са представницима радника "Фијата" након што им је менаџмент због обуставе производње понудио да у наредне две године раде у некој од фабрика "Стелантисове" групације у Словачкој, Пољској, Италији или Немачкој, или да добију отказе.

Уследило је више рунди преговора са Владом Србије, а 6. јуна постигнут је договор.

Током транзиционог периода у фабрици је остало да ради 500 људи, укључујући све рањиве категорије – труднице, мајке с децом, особе са инвалидитетом и породице у процесу вантелесне оплодње, и то уз плату од 100 одсто, јер су до тада добијали 65 одсто.

Остатак од 1.000 радника изјашњавао се за одлазак у иностранство у једну од четири "Стелантисове" фабрике на период од 18 до 24 месеца. Договорени су и услови за одлазак запослених – 11.000 евра бонус пре поласка, минимална плата од 800 евра (Словачка) и 850 евра (Пољска) и бонус од 6.000 по повратку у Србију. Породицама је обезбеђено здравствено осигурање.

Изјашњавање је трајало све до 20. јуна, а онда су уследили протести радника који се нису изјаснили. Незадовољни радници "Фијата" блокирали су и ауто-пут код Центра "Сава". Блокада је уклоњена и радници су пристали на разговор са председником Вучићем који је, након састанка, рекао да су изашли у сусрет великом делу захтева радника.

Крајем јуна почела је исплата отпремнина за раднике који су проглашени технолошким вишком у тој компанији.

Јул: Пад авиона "антонов 12" и забрана Вучићу да посети Јасеновац 

Средином јула срушио се авион "антонов 12" код града Kавалe на северу Грчке који је летео из Ниша за Аман.

Тадашњи министар одбране Небојша Стефановић објаснио је на конференцији за новинаре да је авион "антонов 12" преносио 11,5 тона производа српске наменске индустрије за Министарство одбране Бангладеша.

Свих осам чланова посаде је, нажалост, погинуло, а међу њима нису били српски држављани. Стефановић је рекао да је авион полетео из Ниша, да је власник авиона украјинска компанија, и да је преносио робу наше компаније "Валир".

Јул је месец када се сваке године подижу тензије на релацији Србија–Хрватска. Исто се догодило и 2022. године.

Председнику Србије Александру Вучићу Хрватска је забранила приватну посету Јасеновцу. Долазак Александра Вучића хрватски државни врх видео је као провокацију и захтевао да се убудуће посете најављују службеним путем.

Министарство спољних послова Србије одговорило је протестном нотом коју је Амбасада Хрватске одбила да прими.

Тадашњи министар спољних послова Никола Селаковић оценио је ову одлуку хрватских власти као застрашујућу.

Намера председника Вучића била је да положи цвеће и упали свећу. Вучић је рекао да је ово било трећи пут да покуша да оде и ода пошту свим жртвама и да, за хрватске власти, никада није време за његов одлазак у Јасеновац. 

Београд је тада захтевао да се Вучићу омогући службена посета Јасеновцу у било ком термину у наредна два месеца. Међутим, посета до сада није реализована.

Август: Потписивање Темељног уговора 

Темељни уговор између државе Црне Горе и Српске православне цркве потписан је почетком августа у Подгорици.

Патријарх српски Порфирије рекао је да је Темељни уговор нешто што је било потребно држави Црној Гори, као и Српској православној цркви. Навео је да Црна Гора увек може бити, као што је кроз векове била, домаћинска кућа за све људе, са које год стране света да долазе.

"Ја сам, пре свега, благодаран Богу данас, благодаран Вама, господине председниче Владе, на свим напорима које сте уложили са сарадницима да се перипетија која траје од 2012. заврши овде, на свечан начин, и да се потпише Темељни уговор између државе Црне Горе и Српске православне цркве", рекао је Порфирије након потписивања документа.

Поздравио је све грађане Црне Горе, без обзира на то "којем се Богу моле, или му се не моле, ком народу припадају".

Премијер Црне Горе Дритан Абазовић истакао је да након потписивања Темељног уговора – "настављамо даље".

Потписивање Темељног уговора узбуркало је политичку сцену у Црној Гори.

Долазак патријарха Порфирија у Подгорицу нису најавиле ни Влада Црне Горе, ни Српска православна црква, као ни тачан датум потписивања Темељног уговора.

Министар правде Црне Горе Марко Ковач раније је једино најавио да ће Темељни уговор са СПЦ бити потписан у првој половини августа, истичући да не види потребу да се било шта мења у тексту тог документа који је усвојила Влада Црне Горе.

Још један значајан догађај за Српску православну цркву догодио се крајем маја када је Сабор СПЦ једногласно одлучио да Македонској православној цркви – Охридској архиепископији дâ аутокефалност.

У беседи верницима након литургије у Саборном храму Светог Климента Охридског у Скопљу ту одлуку потврдио је патријарх српски Порфирије.

Септембар: Европрајд, протести и шетња

Хоће ли бити Европрајда или не, главна је полемика која је вођена у септембру у Србији.

Поједине партије тражиле су отказивање манифестације, а одржани су и протести и молебни за светињу брака и породице. На једном од скупова обратио се и патријарх Порфирије који је изјавио да је отказивање Европрајда нужно и оправдано.

Европрајд у Београду званично је отворен подизањем заставе 12. септембра, али је до последњег момента било неизвесно да ли ће бити одржана шетња која је била планирана за суботу.

Иако је министар унутрашњих послова Александар Вулин само дан пре планиране шетње рекао да, упркос "притисцима великих сила Запада", забрана одржавања шетње остаје на снази, премијерка Ана Брнабић поручила је уочи одржавања шетње да ће сви бити безбедни током одржавања Европрајда.

"То је права слика Београда и Србије и оно што они јесу. Србија је отворено и слободно друштво у којем су сви добродошли и то ћемо тек показати наредних година", поручила је тада премијерка.

Шетња је одржана, додуше скраћеном трасом и уз велике мере безбедности. Било је нападнутих и учесника, али и повређених полицајаца, као и ухапшених. Истовремено, противници манифестације окупили су се код Храма Светог Саве.

Октобар: Србија добила нову владу, почео попис становништва

После више од 200 дана од избора, председница Владе Србије Ана Брнабић и министри положили су заклетву у Скупштини Србије 26. октобра, а тиме је и званично почео да им тече мандат.

Премијерка и министри нове Владе Србије положили су заклетву након добијања подршке већине посланика Народне скупштине.

Подносећи експозе пред посланицима Ана Брнабић је рекла да ће наредна Влада имати много веће изазове него што смо могли да замислимо.

"После пандемије мислили смо да долазе бољи дани, али догодио се рат на европском континенту, свет клизи у трећи светски рат, у оваквом свету Србија мора да се позиционира и сачува стабилност, то је главни задатак, рекла је Брнабићева и додала да као што се прошла влада бавила здравством, сада мора да се бави енергентима.

Истакла је да Србија наставља европски пут, али и да тражи неселективно поштовање међународног права.

Влада има 25 министарстава, кабинет премијерке Брнабић чини 28 министара од којих су три без портфеља. 

Октобар је био и месец пописа. Попис становништва, домаћинстава и станова у Србији почео је 1. октобра и трајао је до почетка новембра. Прелиминарни подаци објављени су у децембру.

Пописивачи су ишли од врата до врата и директно од грађана прикупљали пописне податке. 

У формулару за попис било је 69 питања, а за оне који су одбијали да се попишу најављиване су казне.

Према првим резултатима Пописа, који су објављени у децембру у Републици Србији живи 6.690.887 становника – што је за 6,9 одсто мање него на попису 2011. године. У Београдском региону број становника је повећан.

Новембар: Проблем са таблицама, Срби напуштају институције на КиМ 

Криза на северу КиМ због пререгистрације возила почела је у септембру, неколико пута је одлаган почетак примене, а кулминирала је у новембру, када је косовска полиција почела да уручује и опомене. 

На административном прелазу Јариње 1. новембра, неколико минута после поноћи и истека рока за пререгистрацију, који је поставила Приштина, укор је уручен возилу регистрованом на КМ таблице којим је управљала жена.

Због једностраних потеза Приштине, представници Срба са севера Косова и Метохије, након састанка у Звечану, донели су одлуку да напуштају све политичке институције – скупштину и владу привремене управе у Приштини, као и четири општине на северу КиМ и правосудне органе, полицију и администрацију.

Група полицајаца симболично је скинула униформе.

У неколико наврата преговарало се и у Бриселу, а крајем новембра коначно је постигнут  договор о таблицама између Београда и Приштине.

Договорено је да Београд престаје да издаје регистарске таблице са називима градова на КиМ, а Приштина да обустави даље радње у вези са пререгистрацијом возила.

Председник Александар Вучић поручио је да је задовољан исходом договора у Бриселу, као и тиме што је сачуван мир за наш народ. Истакао је да је један услов испуњен, али да преостаје формирање Заједнице српских општина.

Међутим, када се учинило да ће се ситуација на Косову и Метохији смирити, дошло је до хапшења Дејана Пантића, а као реакција подигнуте су барикаде на северу КиМ.

Децембар: Хапшења на КиМ, барикаде

Због хапшења бившег припадника косовске полиције Дејана Пантића, на више локација у северном делу Косова и Метохије Срби су поставили барикаде у знак протеста.

Дејану Пантићу одређен је једномесечни притвор, његова породица упозоравала је да нема никакав контакт са њим, а уследила су и нова хапшења.

Директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић саопштио је да је ухапшен и бивши припадник косовске полиције Слађан Трајковић, а његова супруга је рекла да је отишао до продавнице и да се није вратио, као и да јој је речено да је оптужен за ратне злочине. Убрзо је уследило и хапшење Миљана Аџића.

Председник Србије Александар Вучић рекао је да је Влада донела одлуку да се команданту Кфора уручи захтев за враћање стотину до хиљаду српских снага безбедности по Резолуцији 1244 на територију КиМ. 

Дан касније, на административном прелазу Мердаре Кфору је предат захтев Владе Србије. Међутим, иако је Кфор потврдио да је примио захтев и да га разматра, одговор још није стигао. 

Сам крај 2022. обележила је нестабилна ситуација на Косову и Метохији – из дана у дан је претила да ескалира.

Председник Србије и врховни командант Војске Србије Александар Вучић наредио је да Војска и све јединице МУП-а буду у највишем степену борбене готовости.

У више наврата од државног руководства могла се чути реченица да нема разлога за панику, али има разлога за забринутост.

Ипак, неколико дана пре доласка Нове године из притвора је пуштен Дејан Пантић, али и Никола Недељковић који је ухапшен на Газиместану, добијене су гаранције од САД и ЕУ да неће бити листа за хапшење и почело је уклањање барикада. 

Уследило је и укидање стања повишене борбене готовости у Војсци Србије, чиме је сачуван мир и отворен пут да се проблеми решавају разговорима.