петак, 12. мар 2010, 00:15 -> 21:45
Годишњица убиства Зорана Ђинђића
Полагањем венаца у Алеји великана на Новом гробљу обележено седам година од убиства председника Владе Србије Зорана Ђинђића. Чланови породице, државни функционери и бројни грађани одали пошту убијеном премијеру.
Пре седам година испред зграде Владе Србије убијен је премијер и лидер Демократске странке Зоран Ђинђић, једна од кључних личности демократских промена 2000. године, које су означиле крај владавине Слободана Милошевића.
Председник Србије Борис Тадић изјавио је на такмичењу у беседништву "Беседе у Зоранову част" да "на овај дан, када се сећамо Зорана Ђинђића, морамо да мислимо на оно што је он обећао и тако дао смисао нашим животима".
Тадић је прву награду доделио Томи Вукићу, победнику овогодишњег такмичења под називом "Нико није тако добар како би могао да буде ако се још потруди".
"Циљеви који су пред државом не могу се остварити без огромне енергије грађана, пре свега младе популације", рекао је Тадић.
"Верујем да у Србији и даље постоји спремност, нада и хтење, али и обећања. Моја намера је да не буде неколико година празних обећања, већ да завршим ово што је Зоран започео, а то не могу без ових младих људи", поручио је Тадић.
Ново издање књиге Зорана Ђинђића "Југославија као недовршена држава" и дигитална колекција његових књига, научних чланака и превода, представљени су у Народној библиотеци Србије.
Премијер Србије Мирко Цветковић рекао је на промоцији да је Ђинђић, као и сви српски реформатори визију модерне Србије темељио на њеној европској оријентацији, али да се он није задржао на тој идеји, већ је и трасирао пут Србије тамо где јој је место, ка Европи.
"За разлику од других, Ђинђић је препознао историјску шансу и вековни идеал да Србија постане политички стабилна држава, са ефикасним институцијама, добром инфраструктуром, модерним школством и брзим развојем привреде", рекао је Цветковић.
Подсећајући на Ђинђићеве поруке о потреби новог социјалног консензуса, одлагању свих спорова и сукоба, раду и увођењу реда, Цветковић је оценио да је остваривање тог програма најбољи начин да се Србија одужи свом првом демократском премијеру.
Према његовим речима Ђинђић је знао да Србија може да уђе у друштво развијених и успешних држава, али да се то може постићи стварањем ефикасне државе, развојем свих привредних потенцијала, социјалном солидарношћу и сталним унапређивањем демократије.
Цветковић је поручио да Ђинђићеви циљеви нису ни данас промењени и додао да је Ђинђић "идејни коридор Србије према Европи, концепт који нас храбри да истрајемо на решавању проблема без насиља и убрзавању економског развоја".
Чланови породице и државни званичници положили су цвеће и венце на гроб убијеног премијера.
До Ђинђићевог гроба у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу заједно су дошли супруга Ружица и син Лука Ђинђић, председник Србије Борис Тадић, премијер Мирко Цветковић, потпредседник владе Божидар Ђелић и министар одбране Драган Шутановац.
На седму годишњицу убиства лидера ДС-а и председника Владе Србије, гроб су посетили и остали министри из редова Демократске странке, Г17 плус и Српског покрета обнове, министри из Ђинђићеве владе, градоначелник Београда Драган Ђилас и градски функционери, омладина Демократске странке и стипентисти Фонда "Др Зоран Ђинђић".
Представници омладине ДС-а дошли су у органиозваној поворци од Вуковог споменика, а грађанима који су им се придужили делили су беле руже и свеће.
На Новом гробљу је дугачка колона грађана, који чекају да одају пошту покојном премијеру.
Венци испред зграде Владе
Чланови Владе Србије, предвођени премијером Цветковићем, положили су цвеће испред зграде Владе, где је, пре седам година, убијен први демократски премијер.
Бивши председник Владе Србије Зоран Живковић и чланови његовог кабинета, такође, су положили венац на месту где је Ђинђић убијен.
Полагању венца у дворишту Владе Србије присуствовали су тадашњи министри Божидар Ђелић, Душан Михајловић, Горан Питић, Слободан Милосављевић, Гордана Матковић, Бранислав Лечић, Драган Миловановић и Гашо Кнежевић.
Делегација Либерално демократске партије, предвођена Чедомиром Јовановићем, у којој је био и изветилац Европског парламента за Србију Јелко Кацин, положила је венце и упалила свеће у дворишту Владе Србије.
Одборници Демократске странке у Косовској Митровици обележили су, такође, годишњицу убиства премијера паљењем свећа и одавањем почасти у порти храма светог Димитрија.
Осим у Косовској Митровици, годишњицу од убиства премијера обележили су и грађани у Смедереву и Прокупљу.
На премијера Ђинђића извршен је атентат у дворишту владине зграде 12. марта 2003, у 12.25.
Атентат на премијера извршен је из зграде Завода за фотограметрију, која се налази у Улици адмирала Гепрата 14, у непосредној близини зграде Владе Србије.
На премијера је пуцао припадник Јединице за специјалне операције Звездан Јовановић, који је, као и Милорад Луковић Легија, за убиство премијера пред Специјалним судом осуђен на 40 година затвора, а ту пресуду потврдио је и Врховни суд Србије.
Реформатор без компромиса
Убиство премијера осудили су сви страначки лидери, политичке и невладине организације, дипломате земаља ЕУ и САД, наглашавајући да су "убице желеле да зауставе реформе које је Ђинђић бескомпромисно спроводио после пада Милошевићевог режима".
Поводом годишњице убиства премијера Зорана Ђинђића учесници скупа у Дому синдиката сложили су се у оцени да би Србија данас била пред вратима Европске уније да 12. марта 2003. године није убијен први демократски премијер.
Ђинђић је био, јесте и остаће симбол европске Србије која се не плаши ни себе ни других и која хрли напред, речено је на скупу под називом "Наш посао, наша визија".
Зоран Ђинђић је, како је речено, оставио неизбрисив траг и политичко наслеђе које не припада само Србији, већ и региону и Европи, а политика која га је пре седам година убила сада припада прошлости.
Зоран Ђинђић рођен је 1. августа 1952. године, у Босанском Шамцу. Са супругом Ружицом, која је правник, има двоје деце.
Студије филозофије почео је у Београду, али је био ухапшен и осуђен на годину дана затвора, заједно са групом студената из Загреба и Љубљане, који су се супротстављали ауторитарном режиму.
По завршетку студија, нигде у земљи није могао да добије посао, па је отишао у Немачку, где је докторирао на Универзитету у Констанци, а у Југославију се враћа тек после 12 година и пада Берлинског зида.
У Демократској странци био је од 1989. године, као један од њених оснивача и њен најутицајнији председник.
После победе опозиције на локалним изборима, 1997. године, и после сукоба са Милошевићевим режимом, постао је први градоначелник Београда, који није био члан комунистичке партије.
Током 2000. године био је главни стратег и организатор кампање опозиције, која се завршила 5. октобра одласком Милошевића са власти.
У јануару 2001. године, постао је први српски премијер, који иза себе нема комунистичку прошлост.
У експозеу који је поднео посланицима Народне скупштине Србије навео је да је Србија у претходних десет година била препуштена "на милост и немилост бруталним интересним групама унутар земље и међународним интересима споља, али да је то време прошло 5. октобра".
"Србија је узела своју судбину у своје руке, а данашњи дан у симболичном смислу разумемо као 6. октобар, као почетак спровођења националног консензуса за корените промене", рекао је тада Ђинђић.
