Шест догађаја који су обележили свет у 2021 – талибани, Суец, колапс

Инаугурација Џозефа Бајдена

Двадесетог јануара 2021, у подне, Џозеф Бајден је положио заклетву на Капитол хилу као 46. председник Сједињених Америчких Држава. Времешни демократа, најстарији председник у америчкој историји, на чело државе ступио је са пуних 78 година. Ако је судити по бројним лапсусима који су пратили његову прву годину мандата, године, ипак, нису само број.

Осим датума, времена, места и самог чина полагања заклетве, ништа на тој инаугурацији није било уобичајено. Није било традиционалне помпе, разних званица нити грађана који би аплаудирали и увеличали свечаност. Уместо њих, на Капитолу је било распоређено чак 200.000 америчких застава. 

Бајденов претходник Доналд Трамп се, у свом стилу, потрудио да церемонију учини још мање традиционалном, и то тако што се није појавио. Тако нешто догодило се први пут после 152 године – последњи пут Ендрју Џонсон није дошао на инаугурацију свог наследника 1869. Љут због резултата избора 2020, које и даље сматра покраденим, Трамп није дошао да Бајдену куртоазно пожели срећу већ је послао тадашњег потпредседника Мајка Пенса.

Блокада Суецког канала 

Један брод и ветар били су довољни да целу светску трговину захвате паника и страх. Изненадни удар ветра пореметио је курс теретног брода "Евер гивен", дужине 400 метара и ширине 59 метара. Остао је заглављен укосо у Суецком каналу, жили куцавици транспорта и логистике.

Овце, краве, природни и течни нафтни гас, Икеин намештај, делови за компјутере "Леново" и огромна количина робе у хиљадама контејнера били су заробљени на броду. Седмодневна блокада Суецког канала донела је огромну штету за све трговце који су зависили од робе на "Евер гивену", а још већу, милијардама долара већу, за готово 400 бродова који у канал нису ни могли да уђу све док је брод ту био "усидрен".  

Алтернатива за бродски транспорт између Европе и Азије је око афричког Рта добре наде, што је недељу дана дужи пут, али и опаснији због бројних пирата. Свет је одахнуо после седам дана, највише Египат који од транзита бродова убира милионе долара прихода.

Једанаест дана сукоба Израелаца и Палестинаца

Најкрвавији сукоб између две стране после рата 2014. године. Сукоби су почели ујутро 10. маја на Храмовној гори, светом месту и за Израелце и за Палестинце, где се налази џамија Ал Акса. Израелска полиција упала је у то подручје, где се током ноћи окупило на хиљаде Палестинаца.

Жестоки ваздушни окршаји израелске војске и Хамасових милитаната почели су у ноћи између 10. и 11. маја и несмањеном жестином трајали пуних 11 дана. Хиљаде ракета пало је на подручје Израела, који је у ударима на Појас Газе срушио и зграду агенције Асошијетед прес и телевизије Ал Џазира, бројне болнице и друге објекте од јавног значаја.

Уз посредовање Египта, дошло је до прекида ватре и примирја, после непрекидног ракетирања Појаса Газе и Хамасових напада на Израел. Сукоб је за собом оставио више стотина мртвих и неколико хиљада рањених, уништене домове, зграде – највише у Појасу Газе и самом граду Гази.

Олимпијске игре у Токију

Највећи спортски догађај одржан 2021. године, уместо претходне 2020, када је био одложен због пандемије коронавируса. Уз много притисака, власти Јапана одлучиле су да се Игре ипак одрже, али их је ковид, ипак, обликовао по свом. Без стране публике и са маскама на победничком постољу, одржане су у посве тужној атмосфери која ни издалека није подсећала на спортску. 

Пусте трибине, строга закључавања и ограничено кретање за спортисте, али и новинаре, били су свакодневни призор са борилишта и терена у главном граду Земље излазећег сунца. Од отварања до затварања, ове Олимпијске игре биле су као ниједне друге до сада, па се многи питају да ли би расподела медаља била другачија да су спортисте са трибина могли да бодре навијачи из њихових држава.

И у таквим околностима, олимпијски тим Србије је на Играма у Токију оборио рекорд по броју освојених медаља. Српски такмичари су покупили девет одличја и тако надмашили учинак из Рио де Жанеира пре пет година. Наредне Олимпијске игре почињу за три године, 26. јула 2024, када ће домаћин бити Париз.

Повлачење Американаца из Авганистана и долазак талибана на власт

Најдужи и најскупљи Амерички рат окончан је после 20 година фуриозним, неки би рекли и понижавајућим, повлачењем из Авганистана. За многе неприметно, за зналце очекивано, талибани су педаљ по педаљ стављали земљу под своју контролу и, коначно, заузели Кабул 16. августа.

Сједињене Државе су са својим савезницима кренуле у паничну мисију евакуације хиљада Авганистанаца који су им помагали током двадесет година боравка на тлу ове земље, стратешки веома важне за тај део света. Светом су кружиле драматичне фотографије и снимци многих који покушавају да пробију талибанске барикаде и дочепају се места у авиону који би их превезао у други живот, за који су страховали да га неће бити по успостављању друге талибанске владавине.

Евакуисано је више од 120.000 цивила, међу којима је било и држављана Србије, али многи у томе нису успели. Како је недавно открио један британски узбуњивач, Авганистанци су остављени на милост и немилост талибанима због превирања и конфузије у британском Министарству спољних послова.

Крај ере Ангеле Меркел

Пут од шеснаест година власти и четири пуна мандата канцеларке Ангела Меркел, популарна "Мути", завршила је 26. септембра, када су одржани парламентарни избори у Немачкој. Крај једне ере Немачке, целе Европе, али и света, који је својом појавом и делима обележила ова научница, доктор физичке хемије, родом из Источне Немачке (ДДР).

Уз Меркелову, једну од најмоћнијих жена света, Немци су навикли на стабилност и решавање проблема. Зато су је и прозвали "Мути". Иако јој многи замерају широкогрудо примање неколико милиона избеглица током кризе 2015. године, политички прагматизам Ангеле Меркел ојачао је позицију Немачке на свим пољима, споља и унутра, економски и политички.

Свечани опроштај и одлазак у пензију, за коју каже да ће проводити читајући и кувајући, уприличио јој је Бундесвер 2. децембра, највећом војном почасти. На месту канцелара наследио ју је социјалдемократа Олаф Шолц, далеко мање харизматичан од "велике мајке". 

Шта нас чека у 2022.

Година 2021. донела је низ турбуленција, прилагођавања, скокова и падова, а судећи по њеном крају, ова ће бити још већи ролеркостер.

Инфлација, за коју се прошле године говорило да је умрла, оживела је 2021. и појела новац широм света, па чак и онај наштампани, "хеликоптер мани". Свуда је све поскупело – месо, млеко, уље, шећер, гориво, струја, гас, одећа, компјутери, све услуге. У Америци и Немачкој је највећа у последње три деценије.

И ту вероватно није крај поскупљењима, јер су поскупели и сви енергенти. А кад је енергија за производњу нечега скупља, нужно је поскупљење и крајњег производа. Државе широм света труде се да ускладиште што више енергената и да подмире текуће потребе, док цене "дивљају". Рестрикције струје, којих се Србија врло живо сећа из неких претходних времена, тресу многе земље.

Ако се по крају једне године познаје почетак наредне, питање је да ли треба да славимо или да плачемо. А о ковиду да и не говоримо. Све што кажемо, може, а и не мора да буде. Он диктира по свом.